Dora Ratjen - muškarac koji je odneo zlatnu medalju u ženskoj kategoriji na Hitlerovim Olimpijskim igrama

Hitlerovi planovi da iskoristi Letnje olimpijske igre 1936. godine za promovisanje svojih političkih ideala pali su u vodu na osnovu kontroverzi proširenih od strane medija o atletičarki muškarcu, koja je osvojila prvo mesto u skoku uvis.

Dora Ratjen - muškarac koji je odneo zlatnu medalju u ženskoj kategoriji na Hitlerovim Olimpijskim igrama Foto: Wikimedia Commons

Priča o Dori Ratjen dogodila se u trenutku kontroverzi i društvenog prevrata. Godine 1936, Letnje olimpijske igre održavale su se u Berlinu. Istoriji poznate kao „Nacističke olimpijske igre”, zaokupile su pažnju čitavog sveta s obzirom na brojne kontroverze povezane sa politikom „Trećeg rajha”.

U Olimpijskim igrama Hitler je video priliku da promoviše svoju ideju nadmoći čistokrvnih Nemaca, ali je ovaj plan doživeo višestruku propast. Zahvalnost za propast Hitlerove ideje prvenstveno se duguje Džesiju Ovensu, afričko-američkom atletičaru koji je tom prilikom osvojio četiri zlatne medalje.

Na drugoj strani je vest koja je do javnosti došla dve godine nakon Olimpijskih igara, a odjeknula je kao učešće „nastrane” osobe čijoj atletičarskoj karijeri je došao kraj zbog prevare. 

U pitanju je bila Dora Ratjen, muškarac odgajan kao devojka, a koji je na Olimpijskim igrama odneo zlatnu medalju za skok uvis. Dve godine pre učešća na Olimpijskim igrama, Dora je zauzela 4. mesto u ovoj disciplini, a da niko nije primetio njenu neuobičajenu konstituciju.

Kada je privedena u Magdeburgu, Dora je pristala da ispriča svoju priču pod pretnjom da će je nasilno svući i pregledati.

Foto: Wikimedia Commons

„Roditelji su me odgajili kao devojčicu. U skladu sa tim nosila sam čitavog života žensku odeću. Između 10. i 11. godine sam shvatila da nisam žensko. Bilo kako bilo, nikada nisam pitala svoje roditelje zbog čega svakodnevno nosim žensku odeću kad sam zapravo muško”, izjava je koju je Dora dala tokom saslušanja, a koja je objavljena u nemačkom časopisu Der Spigel tokom 2009. godine. Na Dori je nakon ovog priznanja zapažen iskren osećaj olakšanja, što konačno otkriva poreklo svog problema.

Nije bila neobična pojava da atletičarke tog vremena zbog svoje profesije imaju građu nalik na mušku, zbog čega i Dora nikad nije privlačila pažnju.

Ispitivanjem doktora utvrđeno je da Dora ima sekundarne odlike muškarca, a u predelu polnih organa imala je neobičan ožiljak, koji se pružao unazad. Doktor je u nalazu naveo da smatra da je ovaj ožiljak sprečavao Doru da upražnjava seksualne odnose.

Nakon ovog otkrića Dora je promenila ime u Henri, nasledila je porodičan posao vođenja bara i time se bavila do kraja života, daleko od očiju javnosti, odbijajući radoznale novinarske molbe za intervjue. Iako se trudila da živi kao muško, ipak joj je ovo teško polazilo za rukom.

Nakon zvaničnog saopštenja zlatna medalja je otišla u ruke drugoplasirane žene, a kontroverza je oživela ponovo, kada je u Tajm magazinu izašao članak o Henrijevom učešću kao planiranoj aktivnosti nacista, kako bi zamenila takmičarku jevrejskog porekla. Priču je potvrdila atletičarka Gretel Bergman koja je bila u istom timu kao Henri. Bergmanova je diskvalifikovana sa Olimpijskih igara 1936. godine zbog svog jevrejskog porekla. Nakon čega je emigrirala u Ameriku, gde je nastavila svoj život do smrti. 

Tek nakon članka objavljenog 2009. godine ove tvrdnje su poništene.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...