Rajska dolina - jedina šuma u "Zelenoj zemlji"

Ledeno prostranstvo Grenlanda nekada je odisalo životom - danas je usled promene klime svedeno na jedinu šumu, u čijem se skrovištu može pronaći oskudna flora i fauna.

Rajska dolina - jedina šuma u "Zelenoj zemlji" Foto: Profimedia

Grenland - kroz istoriju prevodi se i kao „Zemlja ljudi” - u kojoj zapravo preovlađuju bela i plava boja, s obzirom na glečere koji prekrivaju ovo, najveće ostrvo na planeti.

Foto: Wikipedia commonsFoto: Wikimedia commons

Južno od jezera Tasersug i istočno od fjorda Tasiusak, orijentisana u pravcu sever-jug nalazi se udolina, dugačka otprilike 15 kilometara, u kojoj se prostire jedina šuma na Grenlandu. 

Korist od klimatskih promena - Zarada zahvaljujući globalnom zagrevanju: Da li će Grenland uskoro da izvozi pesak?

Sa jedne strane Rajska dolina (Qinngua Valley) zaštićena je planinama, nadmorske visine blizu 1524m, koje štite vegetaciju od hladnih vetrova koji dolaze „iznutra”. More je od šume udaljeno na oko 50 km. Ovakav položaj stvara uslove toplije klime, koja pogoduje drveću, kao što je sivolisna vrba i bela breza. Slabiji vetar dozvoljava drveću da se održi uspravnim, a beka čak dostignu visinu i od 3-5 metara. Oko 300 vrsta biljaka, ukupno, raste u Dolini Kvinkgua.

Smatra se da je klima Grenlanda nekada bila blaža i da su takvi uslovi odgovarali bujnijoj vegetaciji i većem broju insekata. Naučnici su iskopavanjem rupe u glečeru dubokom 2 kilometra pronašli DNK biljaka, kao i ostatke paukova, leptira i insekata ispod površine leda. Ovakva istraživanja ukazuju da je Grenland pre pola miliona godina bio stanište za obilje živog sveta.

Foto: Wikipedia commonsFoto: Wikimedia commons

S obzirom na položaj grenlandske šume i njenu blagu klimu, ona je prva teritorija koju su u 10. veku naselili stari Skandinavci. Postoje i ostaci velike skandinavske farme blizu obale, za koju pojedinci tvrde da je pripadala Eriku Crvenom.

Erik Crveni je, smatra se zbog ubistva, proteran sa Islanda, nastanio južni deo ledenog ostrva i dao mu ime „Zelena zemlja”, kako bi privukao ljude da se dosele. 

Slična je namera pratila varljiv naziv Islanda. Doseljenici, Vikinzi, smatrali su da bi ovako turoban naziv ostale doseljenike naveo da se predomisle i potraže drugu zemlju na kojoj će se nastaniti. U ovom slučaju, Vikinzi su želeli čitav Island samo za sebe.

„Vikinško doba nije za osetljive.” - NOVI POGLEDI NA VIKINGE: Sve što ste želeli da znate o moćnim ratnicima

Ustoličena država Erika Crvenog opstala je čitavih 500 godina i napuštena je u 15. veku najverovatnije zbog hladnoće.

Skandinavci se žale i na uništavanje prirodne sredine Grenlanda, ogoljavanjem šuma, na čiji račun se grade kuće i brodovi. Uzimanje treseta za građu je takođe izazvalo naglu eroziju nekadašnjih pašnjaka.

Pročitajte i Led na Grenlandu topi se brže nego što se mislilo: Prekasno je da ne bude nikakvih posedica!

Danas je Grenland zemlja sa najnižim biodiverzitetom na svetu. Svega 700 vrsta insekata ovde živi, u odnosu na milion, koliko ih postoji na svetu. Premda je morski život koji okružuje Grenland prilično bogat, kopnenih sisara je svega nekoliko vrsta - polarni medvedi, irvasi, polarne lisice, polarni zečevi, vukovi i mufloni. Na ovom ostrvu nema prirodno zastupljenih reptila i vodozemaca. Kada su u pitanju biljke, ovde ih ima svega 500 vrsta. Jedina flora koja se može naći u obilju jesu lišaji, neke vrste gljiva, mahovine i alge, sa po nekoliko stotina jedinki od svake vrste.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.