Naučnici otkrivaju: Koji mirisi će vas sigurno vratiti kroz vreme

Zatvorite oči i prizovite sledeće mirise: svežinu citrusa dok cedite sočnu pomorandžu. Miris borovine u vreme novogodišnjih praznika ili prijatni, slatkasti miris parfema od buketa ljiljana. Ovi mirisi će vas opustiti ali i odvesti na putovanje kroz vreme na neka možda zaboravljena mesta.

Naučnici otkrivaju: Koji mirisi će vas sigurno vratiti kroz vreme Foto: Profimedia

Milenijumima, drevne kulture kao što je kineska, indijska i egipatska prepoznavale su dejstvo koje ostavlljaju prirodne arome, a narodni lekari prepisivali su aromatična ulja za umanjenje stresa, insomnije, anksioznosti i glavobolja. Nauka i dalje pokušava da otkrije kako i zašto ove arome imaju umirujuće dejstvo na nervni sistem. 

Naše čulo mirisa je aktivno kada molekuli mirisa dospeju do specijalnih mirisnih receptora smeštenih u našim nosnim šupljinama. Ti receptori onda šalju specijalne električne signale delu korteksa mozga zaduženom za prijem mirisnih nadražaja. Ovaj centar pritom aktivira i centre zadužene za memoriju i emocije, kao što su - hipokampus, amigdala i frontalni režanj.

Saznajte i Kako izgleda život bez čula mirisa?

Studije izvedene u Japanu ojačale su teoriju da neki mirisi mogu da deluju kao prirodni lekovi protiv anksioznih poremećaja, izazivajući iste hemijske reakcije u našem mozgu kao što to čine lekovi koje dobijamo na recept - Valijum i dijazepam. (Studija je objavljena 23. oktobra, 2018. godine u okviru magazina iz oblasti bihejvioralne psihologije - Frontiers).

U seriji eksperimenata sprovedenih u Japanu, naučnici su puštali miševe u lavirint i primenjivali druge stresne metode, dok su ih istovremeno izlagali mirisima lianola - organske materije koja daje lavandi njen slatkasto-cvetni ton. Istraživači su eksperimentom želeli da testiraju sumnju da je lianol uzrok sniženog nivoa stresa kod miševa, što se ispostavilo tačnim. 

Otkrijte i Zašto je nekome određeni miris prijatan, a drugom smeta?

Takođe, istraživači su želeli da ispitaju i to da li umirujući efekat lavande deluje pravolinijskim putem, od receptora za miris do neurona. Da bi to uradili u svoju studiju uključili su i miševe sa nefunkcionalnim čulom mirisa. Kao rezultat ispostavilo se da ovi miševi nisu reagovali na umirujuća dejstva lianola, što znači da je olfaktorni sistem glavni mehanizam prenosa.

Funkcije čula mirisa često uzimamo zdravo za gotovo: Kako izgleda život bez čula mirisa?

Sledeće što su želeli da ispitaju bilo je da li lianol deluje na iste delove mozga kao najsličniji lekovi koji se koriste u terapiji anskioznosti. 

Lekovi kao što su Valijum, Ksanaks, Klonopin i dijazepam su iz iste porodice benzodijazepama. Jedan od uzroka kliničke anksioznosti je prevelika aktivnost neurona u mozgu. Benzodijazepami mogu da spreče ili smire aktivnost neurona koje nazivamo GABA receptorima. Kada lek poput Valijuma veže za GABA receptor povećava  se lučenje određenih hemikalija u neuron koji umanjuju aktivnost mozga. 

Japanski istraživači su dejstvo lekova uporedili sa dejstvom mirisa lavande na iste te GABA receptore. Želelli su da to postignu primenjujući na neke miševe flumazenil, lek koji blokira GABA receptore. Kada su nakon primenjenog leka dali miševima da pomirišu lianol - nije postignut umirujući efekat.

Pogledajte i Imamo li zaista samo pet čula?

Moćan kao lekovi za spavanje

Miris lavande nije jedini miris čije se dejstvo ostvaruje na istim receptorima kao i lekova koji se koriste u terapiji protiv anksioznosti. Pre nekoliko godina, nemački istraživači testirali su dejstvo na stotine mirisa na GABA receptore glodara i čoveka i najveći uspeh pokazao je miris jasmina. Njegovo dejstvo jako je kao i dejstvo pilula za spavanje i sedativa.

Lavanda i jasmin su prvi testirani na ovaj način, za upotrebu u narodnoj medicini kao sredstvo za relaksaciju. Prema pomenutoj studiji iz Japana još nekoliko mirisa bi potencijalno moglo da ostvari isti ili sličan efekat na nervni sistem miševa i ljudi, a to su mirisi limete, kore citrusa i šišarki, plodova četinara.

Miris nostalgije 

Ipak, arome nemaju nužno umirujuć efekat. Kako mirisi imaju bliske neuronske veze sa emocijama i memorijom, njihov psihološki efekat može biti uže određen i obojen našim ličnim iskustvima. Čuveni Pavlovljev eksperiment sa psima pokazuje da mozak može da povezuje određene mirise sa osećanjem ljubavi ili mržnje, u zavisnosti od asocijacije koju im pripisujemo. Na primer, ukoliko ste u detinjstvu na zahtev roditelja morali da čistite kupatilo za sobom, sredstvima koja imaju aromu limuna, vrlo je moguće da na vas taj miris neće imati prijatno i umirujuće dejstvo. 

Istraživanja su pokazala i da olfaktorni sistem ima najaču direktnu vezu sa hipokampusom i amigdalom, koji su centri za emocije i memoriju u mozgu. To je razlog zbog kog pojedini mirisi u nama bude nostalgiju. Mirisi imaju moć da nas vrate u određeni trenutak i na određeno mesto, što ni svesno razmišljanje i sećanje ne mogu.

Ovo objašnjava zbog čega miris pudera za bebe na nas ostavlja jak utisak - on u nama budi osećanja sigurnosti i ljubavi iz naših najranijih dana. Čak i ovaj miris može imati varijacije u zavisnosti od toga iz kakve kulture potičemo. Amerikaci miris novorođenčeta povezuju sa puderastim i mirisom vanile, dok za Francuze to predstavlja miris cveta pomorandže.

Otkrijte i Zbog čega kiša tako lepo miriše?




bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...