Iznenađujuće otkriće: Saturn nije oduvek imao svoje prstenove!

Saturn nije uvek imao svoje prstenove, oni su nastali pre najviše 100 miliona godina, utvrdili su naučnici Nase.

Iznenađujuće otkriće: Saturn nije oduvek imao svoje prstenove! Foto: Shutterstock

Jedna od poslednjih stvari koje je učinila Nasina sonda Cassini pre nego što se srušila u atmosferu Saturna bila je 'krstarenje' između planeta i njegovih prstenova testirajući pritom gravitaciju.

Precizna merenja konačne putanje Kasinija omogućila su naučnicima da prvi put tačno procene količinu materije u prstenovima računajući njihovu težinu na temelju jačine gravitacijske sile.

Ta procena da odgovaraju masi oko 40 odsto Saturnovog meseca Mimas koji je 2000 puta manji od zemljinog Meseca pokazuje da su prstenovi relativno mladi i da su nastali pre manje od 100 miliona godina, a možda i tek pre 10 miliona godina.

Saznajte i Hoće li Saturn da ostane bez svih svojih prstenova?

Ta spoznaja okončaće dugotrajni spor među naučnicima. Neki su smatrali da su se prstenovi formirali istovremeno s planetom pre 4,5 milijarda godina od ledenog' otpada' koji je ostao u orbiti nakon formiranja Sunčevog sistema. Drugi su smatrali da su prstenovi vrlo mladi i da je Saturn u nekom trenutku 'uhvatio' telo iz Kuiperovog pojasa ili komete i postpeno ga sveo na orbitirajući otpad.

Novi izračuni mase temelje se na merenjima koliko je putanja Kasinija izmenjena uticajem gravitacije pstenova u trenutku dok je svemirska sonda letela između planeta i njegovih prstenova u završnoj putanji u junu 2017.

Otkrijte i Ko je stariji - dinosaurusi ili Saturnovi prstenovi?

U početku taj otklon nije odgovarao predviđanjima na temelju modela planeta i prstenova. Tek kad je naučni tim uzeo u obzir duboke vetrove u atmosferi Saturna, nešto što je bilo nemoguće uočiti iz svemira, pa su merenja dobila smisao omogućavajući izračun mase prstenova.

"Prvi put kad sam pogledao podatke nisam verovao zbog toga što sam verovao našim modelima i trebalo je neko vreme da shvatimo da postoji nešto što menja gravitacijsko polje, a što nismo uzeli u obzir", kazao je Burkard Milcer, profesor sa univerziteta Kalifornija u Berkliju dodajući da su naučnici prvo mislili da se radi o oblacima poput zemljinih, a ne snažnim atmosferskim strujama.

Za naučnike je bilo iznenađujuće i otkriće rotirajućih oblačnih slojeva koji se kreću različitim brzinama.

Pogledajte i Kako bi izgledao život na Titanu?

"Otkriće dubokih rotirajućih slojeva iznenađujuće je otkriće o unutrašnjoj sktrukturi planeta", kaže glavna naučnica projekta Cassini Linda Spilker iz Nase.

Milicer je mogao da izračuna i da je stenovito jezgro planete 15 do 18 puta masa Zemlje što odgovara ranijim procenama.

Rezultati su objavljeni u časopisu Science.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...