Vesti

Ig Nobel: 10 najotkačenijih naučnih otkrića

Ilustracija: www.improbable.com
Ilustracija: www.improbable.com

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Anđela Mrđa (Elementarijum)

Da li ste znali da vožnja na roler-kosteru i bandži džamping mogu ubrzati proces izbacivanja kamena iz bubrega; da nas šimpanze u zoo vrtu imitiraju slično i skoro u istoj meri kao i mi njih i da je naša pljuvačka zapravo odlično sredstvo za čišćenje? Ovo su samo neka od naučnih otkrića ovogodišnjih laureata Ig Nobelove nagrade.

Iako na prvi pogled mogu izgledati smešno, ova otkrića ipak nisu naučno neosnovana. Stoga je istina ono što za njih kažu sami pokretači nagrade – da su to „dostignuća koja će vas najpre nasmejati, a potom naterati na razmišljanje“.

Za razliku od Nobelovih, Ig Nobelove nagrade dodeljuju se za 10 „najotkačenijih“, trivijalnih naučnih dostignuća. O njihovom satiričnom karakteru svedoči i sam naziv, nastao od igre reči ignoble (nesvrsishodno) i prezimena čuvenog inovatora Alfreda (Nobela).

Manifestacija koja predstavlja parodiju dodele prave Nobelove nagrade osmišljena je tako da što više podseća na nju. Naime, svake godine u oktobru, na Univerzitetu Harvard, u jednoj od njegovih najlepših dvorana, ceremonija se odvija na gotovo isti način kao ona koja će se dogoditi nekoliko dana kasnije, kada se bude uručivala prava Nobelova nagrada. Ipak, nekoliko pravila čine je izuzetnom.

Jedno od njih, tiče se samog izlaganja koje se izvodi dva puta. Prvi put, učesnici imaju svega 24 sekunde da objasne svoj rad, dok su prilikom drugog primorani da ga opišu u sedam reči. Potom, nakon što su prošli prvi krug selekcije, učesnici čiji su radovi izabrani sada imaju 60 sekundi za objašnjenje.

Foto: Reuter/Brian Snyder

Tako su Mark Mičel i Dejvid Vortinger otkrili da vožnja na Roler kosteru i bandži džamping mogu ubrzati proces izbacivanja kamena iz bubrega. Mada na prvi pogled smešno, ovo otkriće postaje relevantno kada se u obzir uzmu tvrdnje velikog broja ljudi sa ovim problemom koji navode da su im spomenute adrenalinske aktivnosti pospešile i ubrzale ovaj inače spor i bolan proces.

Druga grupa istraživača, nagrađena za doprinos iz antropologije, koju čine Tomas Person, Elen Medsen i Gabrijela-Alina Sosijek prikupili su dovoljno dokaza, posmatrajući ponašanje šimpanzi i posetioca u zoološkom vrtu, koji su potkrepili tezu prema kojoj šimpanze imitiraju ljude na sličan način i u skoro istoj meri kao i ljudi njih. Imitacija je jedan od osnovnih oblika učenja i socijalizacije koja se najčešće pripisivala ljudima. Međutim, istraživači su ovom prilikom ustanovili da su joj i šimpanze isto tako veoma sklone, više nego što se to ranije mislio.

Kada je u pitanju biologija, grupa od osam istraživača obrazložila je kako stručnjaci za vino mogu na osnovu mirisa otkriti prisustvo muve u čaši. Kao inspiracija za njihov rad poslužilo je istraživanje objavljeno u maju ove godine u časopisu Journal of Chemical Ecology u kom se navodi da ženske voćne muve ispuštaju feromon jakog, neprijatnog mirisa, lako prepoznatljivog ljudima, a posebno somelijerima koji su na taj način u stanju da prepoznaju ako je na čašu sletela čak i jedna jedina muva.

Četvrta po redu Ig Nobelova nagrada uručena je grupi koja je putem eksperimenta utvrdila da nas instinkt nije varao svaki put kada smo koristili sopstvenu pljuvačku za čišćenje manjih, finijih površina, poput ručnog sata na primer, s obzirom da se pljuvačka u nekim slučajevima pokazala kao delotvornija od hemijskih sredstava za čišćenje.  

Doktor Akira Horiuči dobitnik je Ig Nobelove za medicinski izveštaj pod nazivom „Kolonoskopija iz sedećeg položaja: lekcije iz autokolonoskopije“. Pregled debelog creva nikada nije prijatan, a otkriće doktora Akire Horiučija moglo bi da ga olakša barem malo. Eksperimentišući na samom sebi, Horiuči je ustanovio da je sedeći položaj tokom pregleda ipak manje neprijatan u odnosu na preferirani, ležeći. I pozvao na dalja istraživanja iz ove oblasti.

Foto: Reuter/Brian Snyder

Ig Nobelova nagrada za književnost pripala je grupi istraživača koja je ustanovila da ljudi prilikom kupovine komplikovanije tehničke robe skoro nikada ne čitaju uputstva za upotrebu. Ovo istraživanje inspirisano je žalbama proizvođača na kupce koji ne čitajući uputstva, često nepravilno postupaju sa tehnikom dok sa druge strane, kupci izjavljuju da su uputstva koja dobijaju uglavnom predugačka i prekomplikovana za čitanje. Dobitnici Ig nagrade za književnost rešenje su videli u rasvetljavanju ovog sveprisutnog problema koje bi poslužilo kao podsticaj za proizvođače da pišu jednostavnija i kraća uputstava čime bi povećali i njihovu čitanost.  

Ig Nobelova nagrada za nutricionizam dodeljena je Džejmsu Kolu koji je izračunao da su kanibali unosili daleko manje kalorija od ljudi koji se hrane životinjskim mesom. Tako se ispostavilo, kako Kol ističe, da je nutritivna vrednost ljudskog mesa zapravo veoma niska i da su razlozi za kanibalizam bili uglavnom socijalne i kulturološke prirode.

Nagrada za mir dodeljena je grupi autora koja je istraživala učestalost, motive i efekte psovanja i vike tokom vožnje. Oni su ustanovili da agresivnost tokom zastoja u gužvama (posebno uočena kod vozača u Španiji) nije bezazlena s obzirom na činjenicu da značajno utiče na povećanje broja udesa.

Ig Nobelova nagrada za reproduktivnu medicinu pripala je grupi istraživača za korišćenje poštanskih markica prilikom testiranja normalnog funkcionisanja muškog polnog organa. S obzirom da impotentnost u određenim slučajevima može biti indikator ozbiljnijih oboljenja poput dijabetesa, naučnici su razvili metod kojim se potencijalna opasnost od ovih nemilih ishoda može uspešno eliminisati. Razliku između psihogenetske i impotentnosti koja u osnovi ima fizički uzrok, moguće je utvrditi na osnovu javljanja ili nejavljanja noćnih erekcija koje je, prema ovim autorima, najlakše proveriti večernjim lepljenjem poštanskih markica u intimnoj regiji i jutarnjim upoređivanjem stanja.

Poslednja Ig Nobelova nagrada, uručena je grupi ekonomista koji su istražili koliko su Vudu lutke za špenadle sa likom šefa efikasne za izbacivanje besa zaposlenih. Prema ovim autorima, nesuglasice sa šefom neretko imaju negativne finansijske posledice po firmu koja bi, prema njihovom mišljenju, mogla biti smanjena ovim unikatnim terapeutskim pristupom.

Izvor: Elementarijum

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.