Naučnik koji je poslužio kao inspiracija za priču o Frankenštajnu

Na pitanje šta joj je bila inspiracija za priču o Frankenštajnu, autorka Meri Šeli je između ostalog govorila kako je napisala knjigu nakon košmara. Ono što se često zaboravlja je to što je te noći diskutovala sa svojim prijateljima o galvanskoj reanimaciji.

Naučnik koji je poslužio kao inspiracija za priču o Frankenštajnu Foto: Wikimedia commons

Galvansku reanimaciju je otrkio Luiđi Galvani u kasnom 18. veku. U tom periodu, čovečanstvo je počelo da otkriva kako da ukroti elektricitet. Pokušavajući da otključa tajne biologije, Galvani je došao do slučajnog otkrića kada je njegov elektrifikovan skalpel uzrokovao da se mišići žabe, koju je secirao, grče od elektriciteta. Nakon ovoga Galvani je prešao dug put da otkrije kako mišići rade i šta bi elektricitet mogao da uradi kako bi ih pokrenuo.

Dok je Galvanijevo otkriće upisano kao sam početak bioelektriciteta, njegov nećak će poneti galvansku reanimaciju na viši nivo. Ulaskom u svet naučne akademije još u adolescentskom dobu, Đovani Aldini je mnogo naučio od svog ujaka. Gde je Galvani stao sa žabama, Aldini je eksperimentisao sa mnogo naprednijim životinjama, pa čak i sa ljudima. 

Pogledajte i:  Neverovatna sudbina ljudskog tela nakon smrti

Kako je Aldini naučio da stimuliše različite mišiće električnim sondama, njegovo majstorstvo biologije je raslo. Na kraju su njegove demonstracije okrenute javnosti, a on je vukao ogromne baterije iz grada u grad kako bi pokazao dejstvo električne energije. Gledaoci su posmatrali sa strahopoštovanjem i užasom dok je odsecao glave pasa i volova, a zatim ih je terao da se grče i trzaju pomoću struje.

Foto: Profimedia

Njegov najpoznatiji eksperiment odigrao se u Londonu 1803. godine. Čovek po imenu Džordž Foster je ubio svoju ženu i dete. Nakon priznanja, Foster je osuđen na smrt vešanjem. Ubrzo nakon toga, njegovo telo je doneto Aldiniju zbog eksperimenta. Naučnik je prihvatio poduhvat i sa lakoćom pokazao svoju mogućnost da manipuliše telom.

Saznajte i:  Da li je smrt konačna kao što mislimo?

Novine su objavile da su se ljudi, koji su prisustvovali demonstraciji, uplašili da će Foster biti vraćen u život. U celom svetu ljudi su razmišljali o posledicama reanimacije, ali Aldini je znao da ne vraća nikog u život. Često je ponavljao da njegov cilj nije mešanje sa mrtvima, već da nađe načine da pomogne živima.

Aldini je nastavio rad na elektroterapiji. Pored svog rada u medicini, Aldini je kao inženjer odgovoran za dizajn mnogih svetionika. Na kraju ga je austrijski car učinio vitezom reda Gvozdene krune, pre nego što je Aldini umro 1834. godine. Ipka, Aldinijevo nasleđe se, ipak, najbolje pamti po romanu Meri Šeli.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u decembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.