Vesti

Šest naučnih objašnjenja za lupanje i škripanje usred noći: Da li duhovi zaista postoje?

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Pogledajte šest logičnih objašnjenja za prisustvo "duhova" u vašoj kući.

Istraživanje koje je 2017. godine sproveo Univerzitet Čapman pokazalo je da gotovo 52 odsto Amerikanaca veruje da mesta mogu biti ukleta, što je povećanje od 11 odsto od 2015. godine. Međutim, možda postoje više naučnih osnova koje mogu da objasne lupanje i škripanje usred noći od nespokojnog zagrobnog života. Evo neliko njih:

1. Elektromagnetna polja

Kanadski neuronaučnik Mihajl Persindžer decenijama je proučavao uticaj elektromagnetnih polja na ljudsku percepciju, pretpostavljajući da pulsirajuća magnetna polja mogu da učine da ljudi osećaju nečije prisustvo u prostoriji. Persindžer je proučavao ljude u svojoj laboratoriji koristeći "Božju kacigu". Otkrio je da određeni obrasci slabih magnetnih polja od 15 do 30 minuta iznad nečije glave mogu da stvore toj osobi osećaj nevidljive prisutnosti u sobi. 

Drugi naučnici su otkrili da mesta koja se smatraju ukletim često imaju neobična magnetna polja.

2. Infrazvuk

Infrazvuk je zvuk duboke frekvencije koje ljudsko uho ne može da oseti. Vibracije niske frekvencije mogu da izazovu različite fiziološke nelagodnosti. Naučnici koji su proučavali dejstvo turbina i saobraćajne buke u blizini stanovanja, otkrili su da buka u niskim frekvencijama može izazvati dezorijentaciju, osećaj panike, promenu rada srca, promenu pritiska, i druge posledice koje mogu da budu povezane sa prisustvom duhova.

Pogledajte i: 9 neverovatnih gradova duhova širom sveta 

3. Buđ

Šejn Rodžers, inženjer profesor na Univerzitetu Klarkson, proveo je nekoliko meseci obilazeći navodno ukleta mesta tražeći ne toliko paranormalne aktivnosti: razvoj buđi. Prethodna istraživanja su ukazivala da buđ može izazvati simptome poput iracionalnog straha i demencije. Rodžers se zapitao da li ovde postoji neka veza kako bi mogao da objasni zašto ljudi imaju ovakva osećanja. "Teško je reći da li je buđ činilac koji uzrokuje ove simptome, ali viđamo ove otrovne plesni na mestima koja su ukleta", kaže Rodžers.

4. Trovanje ugljen-monoksidom

Doktor H. Vilmer je 1921. godine objavio čudnu priču o ukletoj kući. Naime, porodica koja je živela u ukletom domu - u medicinskoj literaturi zavedena kao H porodica - počela je da doživljava čudne pojave od kako se doselila u ovu staru kuću. Čuli su pomeranje nameštaja, čudne glasove u noći, osećali prisustvo nevidljive aveti. Prijavljivali su da su ih duhovi držali u krevetu, da su se osećali slabo i još mnogo toga. Ispostavilo se da je neispravna peć ispunila njihov dom ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Peć je popravljena i porodica je nastavila sa svojim životom, bez duhova.

Saznajte i: Da li duhovi postoje samo u našim mislima?

5. Neko drugi je rekao da je stvarno

U studiji iz 2014. godine, psiholozi na Univerzitetu u Londonu su naterali učesnike da gledaju video zapis koji prikazuje osobu kako navodno savija metalni ključ svojim umom. Pod jednim uslovom, učesnici istraživanja su gledali video snimak sa "učesnikom" koji je zapravo radio sa istraživačima i koji je rekao da je video kako se ključ savija. Ovi učesnici su lakše prihvatali da se ključ zaista savio od učesnika koji su bili upareni sa osobom koja je rekla da savijanje ključa nije istina. "Iskaz jedne osobe može uticati na pamćenje druge", kaže jedan od autora istraživanja Kristofer Frenč. Ako neko sasvim sigurno tvrdi da je video duha, to bi moglo da utiče na drugu osobu da poveruje u duhove.

6. Želimo da verujemo

"Postoji i motivacija za verovanje u duhove", objašnjava Frenč. "Svi želimo da verujemo u život posle smrti. Ideja o našoj smrtnosti nam se uopšte ne dopada". Sklonost ima jaku kontrolu da našom percepcijom. "Smatramo da je lakše verovati u dokaze za nešto u šta želimo da verujemo u svakom slučaju", dodaje Frenč. 

Izvor: mentalfloss.com

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u oktobarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.