Vesti

Što ste stariji manje su šanse da umrete?

Foto: Shutterstock
Foto: Shutterstock

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

U budućnosti možda neće postojati granica ljudskog života, barem ne onakva kakva postoji sada, suprotno tvrdnjama nekih demografa i biologa, piše časopis „Nejčer“.

To je utvrdila statistička analiza objavljena u časopisu Science o verovatnosti preživljavanja oko 4.000 ljudi koji su navršili 105 godina ili više.

Tim naučnika, predvođen demografom Elizabetom Barbi sa Univerziteta „Sapijenca“ i statističarem Frančeskom Lagonom sa Univerziteta „Roma tre“ u Rimu, zaključio je da se rizik od smrti, koji se naizgled povećava sa starenjem, uravnotežuje nakon 105. godine stvarajući svojevrsni „plato smrtnosti“.

Prema navodima naučnika, od tog doba šanse su da neko umre ne dočekavši idući rođendan su pola-pola.

Francuski demograf Žan Mari Robin, koji nije bio uključen u istraživanje, smatra da, ako postoji uravnoteženje smrtnosti, nema granice ljudskoj dugovečnosti.

Pogledajte i Starost kroz istoriju: Da li su ljudi ranije zaista živeli kraće?

Među naučnicima se dugo vodila rasprava o tome da li kod ljudi postoji gornja starosna granica života.

Konsenzus je taj da se rizik od smrti sistemski povećava u odraslom dobu, sve do otprilike osamdesete godine života.

Ali, postoje velika neslaganja oko toga šta se događa kad ljudi uđu u devedesetu ili stotu godinu.

Neki naučnici su preispitali demografske podatke i zaključili da postoji utvrđeni, prirodni „rok trajanja“ ljudske vrste i da stopa smrtnosti nastavlja da raste.

Pogledajte i Stogodišnji naučnik uoči asistiranog samoubistva pevao Odu radosti (FOTO)

Drugi su prošli kroz iste podatke i zaključili da se rizik od smrti poravnava u jako dubokoj starosti i da shodno tome ljudski životni vek nema gornju granicu.

Grupa genetičara 2016. godine ponovo je otvorila tu debatu analizom zabeleženog starosnog doba najstarijih pojedinaca u svetu.

Procenili su da ljudska dugovečnost dostiže vrhunac u 115. godini. Grupa je to potkrepila na primeru tek nekolicine pojedinaca koji su od sredine devedesetih doživeli najduži mogući životni vek.

Najduži životni vek zabeležen je u slučaju Francuskinje Žan Kalme koja je preminula 1997. godine u 122. godini.

Saznajte i Koji faktori utiču na to kako starimo?

U istraživanju, naučnici su se fokusirali na grupu ljudi starih 105 godina i starijih u Italiji, zemlji s najvećim procentom jako starih ljudi po glavi stanovnika.

Time su izbegli problem variranja u skupljanju podataka među različitim pravnim nadležnostima. Većina smatra da ti podaci pružaju najbolji dokaz o početku uravnoteženja smrtnosti u jako dubokoj starosti kod ljudi.

U svetu danas živi oko 500.000 ljudi sa 100 godina i starijih – brojka za koju je predviđeno udvostručenje svake naredne decenije. Čak i ako rizik smrtnosti u kasnijem dobu ostaje ujednačen, rastući broj ljudi starijih od 100 godina trebalo bi da nastavi rast po stopi od jedne godine po deceniji.

Naučnici se nadaju boljem razumevanju uzroka smanjenja stope smrtnosti u kasnijem životu. Neki od njih smatraju da je u analizu uključen premali broj stogodišnjaka i starijih ljudi i da zbog toga dokazi za uravnoteženje smrtnosti nisu verodostojni.

Drugi, pak, veruju da su rezultati istraživanja biološki neverovatni, piše Nejčer.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje julskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.