Zašto ne bi trebalo da bacamo sijalice u kontejner?

U Srbiji se godišnje reciklira 100 tona sijalica, što je oko 10 odsto od količine uvezenih sijalica u našu zemlju. Sijalice se obično bacaju u kantu, ali bi trebalo da znamo da ukoliko se polome ili nepropisno odlažu smatraju se opasnim otpadom i mogu uzrokovati zagađenje životne sredine i ozbiljne posledice po zdravlje ljudi.

Zašto ne bi trebalo da bacamo sijalice u kontejner? Foto: Shutterstock

U ovom tekstu koje je pripremilo Udruženje reciklera Srbije u saradnji sa „Božić i sinovi“ iz Pančeva, jedinom firmom u Srbiji za reciklažu sijalica, predstavljamo detalje vezane za reciklažu ovih svetlosnih izvora. 

Koje sve vrste sijalica idu na reciklažu? 

Sakupljaju se i recikliraju sve vrste sijalica, fluorescentne cevi i lampe, kako one iz industrije ili javnog osvetljenja, tako i iz domaćinstava.

Na koje sve materije se razlažu sijalice? 

Izdvajaju se opasne praškaste materije i gasne materije, a potom i plastika, ferozni, obojeni metali i čisto staklo.

Pogledajte i Bačen frižider štetan kao izduvni gasovi automobila za godinu dana

Koje opasne materije sadrže sijalice pa ih nakon upotrebe zovemo opasnim otpadom?

Opasni otpad iz sijalica su većinom praškaste materije, uglavnom na bazi fosfora kao i živina isparenja. Ako se sa sijalicama neodgovorno postupa, odnosno ako se ne predaju ovlašćenoj firmi, već bacaju u komunalne kontejnere ili lome i bacaju na deponije, kao što je to u Srbiji danas većinom slučaj, mogu lako da kontaminiraju zemlju i vodu i da nanesu teške posledice po životnu sredinu, po zdravlje i život ljudi, i dugoročno naškode našoj flori i fauni.

Gde se dalje transportuju opasne materije iz sijalica?

Opasan otpad od sijalica se pakuje i skladišti u posebnim magacinima opasnog otpada, a zatim se transportuje u specijalizovana postrojenja u zemlje Evropske unije gde se vrši njegovo konačno uništenje.

Saznajte i Zbog čega je fluorescentni prah iz televizora opasan?

Šta se radi sa preostalim delovima? 

Preostali tehnogeni materijali - ferozni i obojeni metali se dalje prosleđuju domaćim ovlašćenim firmama na dalji tretman, a plastika se uglavnom izvozi u inostranstvo. Šteta je što za dobijeno staklo, velike čistoće i potencijala za dalju primenu u našoj staklarskoj ili laboratorijskoj industriji nema potražnje u Srbiji i nažalost mora da se preda ovlašćenim  sanitarnim deponijama.

Otkrijte i Zašto Nemci razvrstavaju smeće u četiri kategorije?

Veliki potencijali za reciklažu sijalica 

Iako jedino mesto za reciklažu sijalica u Srbiji, postrojenje za reciklažu u Pančevu koristi mali deo svojih kapaciteta prerade. Da bi se prikupilo veći broj sijalica, potreban je veći fokus nadležnih organa na ovu vrstu opasnog otpada, organizovano postavljanje namenskih posuda/kontejnera za sakupljanje, veći broj sakupljača, ali i mnogo rigoroznija kontrola inspekcijskih službi kod kompanija i institucija, generatora tog otpada, koje imaju veliki broj svetlosnih izvora u svojim objektima. Takođe, uporedo su neophodne i edukacija i medijske kampanje, kao i akcije u okviru kojih bi se ova problematika posebno naglašavala i obrađivala u široj javnosti. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...