Povratak evropskog bizona: Ugrožena vrsta se neočekivano vratila na holandsku obalu

Osam godina nakon što je istrebljen lovom, divlji evropski bizon (Bison bonasus) vraće je na dine holandske obale, a to bi moglo da otvori vrata njegovom povratku i na ostali deo Starog kontinenta.

Povratak evropskog bizona: Ugrožena vrsta se neočekivano vratila na holandsku obalu Foto: Shutterstock

Najveća evropska kopnena životinja poslednji put je viđena u Holandiji pre više stotina godina, a njena evropska populacija je istrijebljena do 1927. godine. Uprkos pokušajima da se tokom 50-ih godina prošlog veka vrsta ponovo uzgoji u divljim predelima Poljske, evropski bizon je i dalje jednako ugrožen kao crni nosorog.

Iz tog razloga šumari evropskim bizonima, koji u Evropi ima oko sedam hiljada, tokom zimskog perioda često donose dodatnu hranu kako bi osigurali da prežive hladnoću.

Međutim, holandsko istraživanje o 22 bizona koji žive u Kransvlaku, dini veličine 330 hektara i prirodnih jezeraca koji su deo nacionalnog parka Zuid-Kennemerland na severu Holandije, daje nadu da bi evropski bizon ipak mogao da preživi.

Naima, u studiji se dovodi u pitanje da je šuma prirodno stanište evropskog bizona što otvara mogućnost da se pokuša da se životinja integriše u celi niz drugih krajolika. 

Pogledajte i Ubijen bizon koji je posle 250 godina uočen u Nemačkoj

“Godinama se verovalo da je evropski bizon šumska životinja, ali u to nismo bili sigurni. Verovali smo da šume za njih nisu dobre, jer su tokom zime hranu tražili na mnogim mestima. Dolazili su do sena, što nije baš prirodno ponašanje”, kaže Ivon Kemp, vođa projekta i koautorka objavljene studije.

Istraživanje je pokazalo da bizoni mogu da prežive bez dodatne hrane koju su dobijali u šumi, kao i da se mogu snaći i na manjim prostorima. Osim toga, pokazalo se da mogu da žive i blizu ljudi. 

Pogledajte i 5 životinjskih vrsta koje je čovek spasao od izumiranja

“Dokle god se bizonima ljudi ne približavaju na manje od 50 metara, životinja nije pod stresom". objašnjava Kemp.

Učinak bizona na krajolik je očigledan, a bizonima čini se da im i odgovara novi životni prostor. "Uzbudljivo je gledati prirodu kako se prilagođava", dodaje Kemp. Kransvlak kontroliše populaciju i svoja dva mužjaka redovno menja s drugim konzervatorskim projektima u svetu. "Ovo su divlje životinje, mi to ne zaboravljamo i stalno učimo", zaključuje Kemp.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...