Zašto se rak dojke može vratiti i nekoliko godina nakon lečenja?

Naučnici su pokušali da shvate na koji način ćelije raka uspevaju da se "pritaje", ponekad i decenijama, i šta je tačno okidač za njihovo ponovno aktiviranje.

Zašto se rak dojke može vratiti i nekoliko godina nakon lečenja? Foto: Profimedia

Zahvaljujući eksperimentima obavljenim s ljudskim ćelijama na laboratorijskim miševima ustanovili su da se onesposobljavanjem tog mehanizma, uz pomoć lekova ili genskom manipulacijom, mogu onesposobiti i ćelije raka i sprečiti sposobnost njihovog daljeg širenja. 

Otkriće obećava kada je posredi razvoj terapija za borbu protiv raka dojke, smatraju američki naučnici. 

Oni podsećaju da je oko 90 odsto smrti od karcinoma dojke posledica metastatskog raka u IV. stadijumu koji se obično proširi na udaljene organe i kao takav nije u potpunosti izlečiv, nego postaje oblik hronične bolesti koji je potrebno sistematski i kontinuirano lečiti, kao i držati pod kontrolom.

Naučnici su pokušali da shvate na koji način ćelije raka uspevaju da se "pritaje", ponekad i decenijama, i šta je tačno okidač za njihovo ponovno aktiviranje.

Pogledajte i „Tihi ubica“ koji odnosi više života nego rak dojke: 7 ranih simptoma raka pankreasa

"Rezultati našeg istraživanja upućuju na to da ćelije raka dojke uspevaju da prežive i dugo se pritaje kod pacijentica koristeći ćelijkii proces poznat kao mehanizam autofagije, osnovni mehanizam razgradnje ćelijskih komponenti, preciznije nepotrebnih ili disfunkcionalnih ćelijskih delova pomoću lizosoma, ćelijskih organela", objasnio je koautor istraživanja Kent Hanter, naučnik na Državnom institutu za bolesti raka. 

Autofagijom, sofisticiranim obrambenim imunološkim mehanizmom mogu se: 1. prepoznati, uloviti, i uništiti unutarćelijski patogeni organizmi, 2. isporučiti antimikrobne molekule do patogena koji se skrivaju na nedostupnim delovima stanice, 3. može se učestvovati u imunološkim procesima uz detekciju prisutnosti stranih patogenih organizama.

Autofagija zato udvostručuje mehanizam ubijanja patogena u čeliji i pazi na moguće infekcije. Disfunkcija autofagije rezultira bolestima poput raka, neurodegenerativnih bolesti, infekcije i preranog starenja. Glavni gen za autofagiju nedostaje u 40 do 75 odsto slučajeva raka.

Hanter je objasnio da se autofagija aktivira u trenutku kada bilo koja ćelija - zdrava ili kancerogena - aktivira mehanizme preživljavanja u stresnom ili hranom siromašnom okruženju.

To omogućuje ćeliji da se delimično deaktivira i pređe u svojevrsno stanje mirovanja. 

Ovo otkriće pomaže da se objasni zbog čega se aktuelnim načinima lečenja raka dojke tako često ne uspeju iskoreniti zloćudne ćelije raka koje se u telu zadrže nakon operativnog zahvata i nakon hemoterapije. 

"Brojni lekovi koji se koriste u borbi protiv raka ciljaju ćelije koje se dele. Ali pritajene ćelije, one koje hiberniraju, ne dele se aktivno ni često i zbog toga verujemo da su otporne na sve vrste lekova koji se trenutno koriste u modernoj medicini", smatra Hanter. 

Saznajte i Zašto rak najčešće napada određene organe?

Činjenica da se skrivaju drugde u telu pomaže ćelijama da "umaknu" i drugim vrstama lokalizivanog lečenja poput recimo zračenja. 

Hanter i njegova koleginica Laura Vera-Ramirez sproveli su eksperiment na način da su u tela laboratorijskih miševa ubrizgali "pritajene" ćelije raka.

Polovina životinja dobila je lek koji sprečava autofagiju, a ostali su dobili placebo. 

U drugom eksperimentu su izmenili gen koji kontroliše autofagiju. Oba su pristupa znatno smanjila stepen preživljavanja kancerogenih ćelija i ograničila njihovo širenje, pokazali su rezultati studije. 

Bez pribegavanja autofagiji kancerogene ćelije akumuliraju toksičnu materiju i oštećuju mitohondrije - ćelijske organele eukariotskih ćelija koje služe kao izvor ćelijske energije. 

Pogledajte i Smrtonosne navike: Pet stvari koje su štetne koliko i pušenje

Put prema održivom i uspešnom lečenju bit će dug, smatra Hanter i dodaje da će biti potrebno sprovesti i klinička istraživanja na ljudima kako bi se ustanovilo deluje li na njih. 

Hanter ističe da se još ne zna mogu li se rezultati njihove studije primeniti i na druge vrste karcinoma. 

Rezultati ovog istraživanja objavljeni su u stručnom časopisu Nature Communications.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...