Niakornat, selo na ivici sveta u kojem vladaju samoća i meseci beskonačnog mraka (VIDEO)

Meseci puni mraka, pa meseci bez kraja dana, led koji se topi i izolovanost od sveta... Pogledajte kako izgleda život u selu "na kraju sveta".

Niakornat, selo na ivici sveta u kojem vladaju samoća i meseci beskonačnog mraka (VIDEO) Foto: Youtube printscreen

U grenlandskom selu Niakornat svakog jutra jedan muškarac skuplja kante pune fekalija svojih komšija, koje tovari u kolica i odnosi na deponiju predviđenu za to.

On to radi zato što malo selo nema sopstvenu kanalizaciju. 

Zapravo, njegova infrastruktura je toliko minimalistička da stanovnici koji putuju na posao to rade helikopterom Hui, čiji vlasnik ima ugovor s vladom za obavljanje tog posla, dok brod s namirnicama povremeno dostavlja robu. 

Lars, jedini tinejdžer u gradu zabavlja se na Google Earth-u, sluša grenlandski rep i razmišlja o samoubistvu, dok iz dosade rezbari tupilaqse (tradicionalne drvene razbarije čudovišta kojima su se nekada služili šamani). 

Lars nije naročito zainteresovan za održavanje tradicije. Neki za njegov nemir okrivljuju internet koji ga je zaveo svim onim što ne može da ima na ostrvu. 

Dobrodošli u Zalipje, najveselije i najšarenije selo na svetu

Svih 59 Inuit stanovnika (kako sami sebe nazivaju Eskimi) prolaze kroz mesece beskonačnog mraka, a potom i neprekidnog dana. Toliko su izolovani od sveta da je lako pomisliti kako im je život relativno jednostavan. Međutim, moderno vreme, sa svim svojim propratnim problemima, polako ih sustiže. Socioekonomski problemi koji pogađaju Grenland u celini, poput visoke nezaposlenosti i stope samoubistva mladih ljudi - imaju ogroman uticaj na život. 

U međuvremenu, klimatske promene nisu mit za stanovnike Niakornata već realnost u kojoj žive - ledeni pokrivač Grenlanda se topi, a to direktno utiče na njihov način lova, kao i životnog stila. Ono što će se dogoditi svetu, prvo će se dogoditi na Arktiku, staro je verovanje koje se mnogo puta pokazalo tačnim. 

Pogledajte i Indijsko selo u kojem ne postoje vrata i brave

Sara Gavron i Dejvid Kacnelson napravili su dokumentarac koji verno prikazuje sukob novog i starog, kao i borbu s klimatskim promenama. 

"Jedan od najvećih udaraca Niakornatu bilo je zatvaranje riblje fabrike, ključne za život ljudi. Državni podsticaji omogućuju tim selima da žive, jer je održavanje uslova užasno skupo. Međutim, ako im populacija padne, sredstva se ukidaju. To je začarani krug", kaže redateljka dokumentarca Sara Gavron koja objašnjava kako taj novac stiže od danske vlade. 

Pogledajte i Mesto gde je vreme stalo 1943. godine: Tajnhem, britansko selo duhova

Niakornat je 2009. pogodio i evropski zakon o zabrani trgovanja proizvodima od foka. 

Pitanje "srođivanja" 

U dokumentarcu je prikazan turista koji s broda za posetu dobacuje komentar kako je većina stanovnika plod tzv. inbreedinga ili "srođivanja", odnosno mešanja rođaka što dovodi do značajne genetske povezanosti, ali i anomalija. To je pitanje koje "ljudi sa strane" često postavljaju, budući da je Niakornat tako mala zajednica. Istina je kako u njemu postoje dve velike porodice i još nekoliko ljudi koji nisu rođaci, a kod upoznavanja potencijalnih partnera obično se odlazi u druga mesta. Na primer, za spomenutog tinejdžera Larsa to je problem - on mora da pređe dalek put kako bi upoznao devojku. 

Grenland, koji je zapravo arktičko ostrvo koje se geografski nalazi u Americi, ali politički i istorijski je vezaniji za Evropu, dom je i najvećeg nacionalnog parka na svetu. Oko 81 odsto površine je prekriveno ledom. Skoro svi stanovnici žive u fjordovima na jugozapadu ostrva, koje ima blažu klimu. 

Pogledajte i Naselja duhova na istoku Srbije: Napuštena sela opštine Knjaževac (FOTO)

Većina Grenlanđana su mešavina skandinavskog naroda i Kalalita (Inuit), i govore grenlandski jezik kao materinji. Grenlandski jezik govori oko 50.000 ljudi, koji se nalazi u grupi eskimsko-aleutskih jezika. Manjina danskih migranata bez inuitskog porekla govori danski kao prvi jezik. Oba jezika su službena. 

Grenland je bio pod Norveškom upravom od 11. veka pa do 1814. kada je vlast data Danskoj, iako su Danska i Norveška bile u uniji vekovima. Grenland je postao sastavni deo Danske 1953. Lokalnu autonomiju su dobili u danskom parlamentu (Folketing) 1. maja 1979. Godine 2008. Grenlanđani su izglasali prenos više nadležnosti na lokalnu vladu, što je stupilo na snagu 21. juna 2009. Danska središnja vlada nadležna je samo za spoljašnju politiku, sigurnost i finansijsku politiku. Grenlandski glasači su referendumom 1985. godine napustili Evropsku ekonomsku zajednicu (današnju Evropsku Uniju).

Izvor: Express.hr



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...