VIRTUELNA TERAPIJA: Kako VR tehnologija može da se primeni u psihoterapiji

Mada se uglavnom dovode u vezu sa igricama i zabavom, sistemi za virtuelnu realnost mogu se primeniti i u psihoterapiji

VIRTUELNA TERAPIJA: Kako VR tehnologija može da se primeni u psihoterapiji Foto: Profimedia

Začeci ideje virtuelne realnosti datiraju iz sedme decenije dvadesetog veka, kad je profesor sa MIT (Massachusetts Institute of Technology) Ivan Saterlend konstruisao sistem nazvan „Damoklov mač“. Gledano iz današnje perspektive, sistem je posedovao primitivan korisnički interfejs i jednostavnu grafiku, a dizajniran je sa idejom da pomogne pilotima u helikopteru prilikom prizemljenja letelice u mračnim uslovima. „Damoklov mač“ je zapravo bio rogobatna konstrukcija uređaja koji je stajao iznad glave čoveka, spojen sa delovima kojima je pokrivena glava i posebnim delovima kod očiju.

U nepunih pedeset godina, tehnologija je evoluirala tako da je sasvim uobičajeno i dostupno igranje igrica u virtuelnoj realnosti u igraonicama, ali se ovi sistemi već mogu nabaviti po cenama u ravni s malo skupljim telefonima ili računarima. Sposobnost tehnologije virtuelne realnosti da na izvestan način „obmane“ naš um može se iskoristiti da se njena primena proširi pa su neki autori došli do otkrića da VR može biti efikasno sredstvo u psihoterapiji. 

Saznajte i 10 velikih izazova s kojima će se čovečanstvo suočiti do 2050. godine

Naravno, ova tehnologija ne može da bude univerzalno rešenje problema sa kojima ljudi dolaze na psihoterapiju, ali je za određene poremećaje možda i revolucionarno rešenje: poznata je i stara terapija „izlaganjem“ dražima kojih se osoba plaši. Suština oslobađanja od strahova, najčešće fobija, svodi se na postepeno uvođenje u situaciju koja izaziva iracionalno snažan strah, a u uslovima u kojima se osećaju sigurno. Ograničenje ove vrste terapije je u tome što je u nekim slučajevima teško ili nemoguće izazvati situaciju koja je predmet fobije.

U toj prilici se bira donekle modifikovana metoda, koja podrazumeva zamišljanje situacije ili objekta. Na primer, osoba koja pati od akrofobije, odnosno iracionalnog straha od visine, može se izlagati visokim mestima (graduirano, od najmanje visine ka većoj) u uslovima obezbeđene sigurnosti i uz osobu koja uliva poverenje, a drugi način je da zamišlja da se nalazi na visokim mestima. Uvođenje VR tehnologije moglo bi da omogući treću opciju, a to je da se virtuelno nađe na nekom visokom mostu ili litici. 

Istraživači koji su probali ovu tehniku navode da je virtuelna realnost efikasan medijum za rad na strahovima. Recimo, oni su zapazili da neko ko ima akrofobiju i vozi se virtuelnim staklenim liftom u neboderu, ima iste telesne reakcije koje bi imao da se penje u stvarnoj zgradi – lupanje srca, neprijatnost u stomaku, panične napade. To znači da je VR situacija provokativna kao i realna, i može se kao takva iskoristiti za ublažavanje strahova. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...