Kandirani insekti, burger iz laboratorije: Šta je hrana budućnosti?

Očekuje se da će 2050. godine s obzirom na broj stanovnika biti potrebno 60 odsto više hrane nego danas. Kako će izgledati naša ishrana u budućnosti?

Kandirani insekti, burger iz laboratorije: Šta je hrana budućnosti? Foto: Profimedia

Na ulicama mnogih kineskih gradova  možete da kupite jestive insekte spremljene na različite načine – kao kandirane poslastice ili glavno jelo. Postoji čak i brašno od insekata koje se koristi kao zamena za obično. Pre nego što počnete da zamišljate kako je jedenje insekata gadno i kako ih nikada ne biste ni pipnuli, treba imati u vidu da mnoge studije pokazuju da bi upravo insekti trebalo da budu hrana budućnosti, i to ne toliko daleke.

Do 2050. godine na Zemlji će biti oko 9,3 milijardi ljudi pa će biti potrebna nova rešenja u vezi sa ishranom, korišćenjem vode i energetskih resursa, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Prema njihovim procenama, 2050. godine će za toliku populaciju biti potrebno proizvesti 13,5 milijardi tona hrane godišnje, što je za 60 odsto više nego danas. To će biti moguće uz nekoliko scenarija – ako zamenimo meso za insekte, alge i delove kukuruza koji su bogati proteinima i ako jedemo meso nastalo u laboratorijama i genetski modifikovanu hranu, navodi se u časopisu New Scientist.

Od mesa iz laboratorije do vertikalnih farmi: Kako nahraniti sedam milijardi ljudi?

Zašto je dobro jesti insekte?

Insekti, a ponajviše cvrčci, gusenice i svilene bube, hrana su budućnosti i postoje mnogi razlozi zašto je dobro jesti insekte – zdravi su jer sadrže mnogo proteina i dobrih masti, a bogati su kalcijumom, gvožđem i cinkom. Insekti emituju mnogo manje gasova koji proizvode efekat staklene bašte u odnosu na stoku (na primer, metan proizvode samo neke grupe insekata, poput termita i bubašvaba), kao i mnogo manje amonijaka u odnosu na svinje. Za gajenje insekata nije neophodno zemljište i mnogo su efikasniji u prevođenju hrane u proteine. Cvrčcima je potrebno 12 puta manje hrane nego govedima, četiri puta manje nego ovcama i upola manje nego svinjama i pilićima kako bi proizveli istu količinu proteina.

Uprkos tome, insekti još uvek nisu postali primarna hrana, a nekoliko istraživača postavilo je pitanje kako na insekte kao hranu gledaju stanovnici zapadnih zemalja. Došli su do zaključka da većina ljudi iz Evrope i Severne Amerike na insekte kao hranu gleda sa gađenjem, ali i da tu praksu povezuje sa primitivnim ponašanjem. Osećanje gađenja teško je promeniti, ali je ipak moguće uz edukaciju i direktan kontakt. Zato se organizuju ”Banketi buba”, odnosno edukativna predavanja uz degustaciju insekata, kako bi predrasude ljudi bile poljuljane. Ta okupljanja se spominju i u izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu jer se pokazalo da umnogome doprinose smanjenju osećanja gađenja prema insektima kao hrani.

U istom izveštaju piše i da kultura, pod uticajem životne sredine, istorije, strukture zajednice, ljudskog ponašanja, mobilnosti i političko-ekonomskog sistema, definiše pravila o tome šta je jestivo a šta nije. Ukratko, prihvatanje ili odbacivanje insekata jeste pitanje kulture, a to znači da može biti i promenjeno.

Burger iz laboratorije 

U budućnosti će biti potrebno promeniti i poreklo hrane. Na Univerzitetu tehnologije u Ajndhovenu, u Holandiji, meso se proizvodi u laboratoriji. Istraživanje Harolda Marloua i njegovih saradnika iz 2009. godine pokazalo je da se za ishranu mesom koristi skoro tri puta više vode, 2,5 puta više energije, 13 puta više đubriva i 1,4 puta više pesticida u odnosu na ishranu bez mesa. Upravo je zato nastala ideja da se meso proizvodi u laboratoriji kako bi se smanjili troškovi i zagađivanje okoline ali i kako bi se sačuvali resursi poput vode.

IT na njivi >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.