NJIHOVO VELIČANSTVO: Sve što treba da znate o carskim pingvinima

Iza površnosti raskošnog izgleda i imena, carski pingvini kriju život pun žrtvovanja. Osim toga, do kraja veka njihova populacija mogla bi da se umanji čak za 99 odsto

NJIHOVO VELIČANSTVO: Sve što treba da znate o carskim pingvinima Foto: Profimedia

Zbog svog uspravnog i elegantnog držanja, visine koju nijedna vrsta pingvina ne može da dosegne, podignute glave, ali i lepote kojom kao da se ponose, dobili su naziv carski pingvini. Njihovo carstvo nalazi se između šezdeset šestog i sedamdeset sedmog stepena geografske širine, na Antarktiku i pluta morem. Sami ga nikada ne bi napustili, ali se ipak desi da poneki pingvin zaluta van ovih granica, ali i da bude odveden u zatočeništvo u kome život može biti prijatniji, ali ne tako carski.

April. Na Antarktiku će uskoro nastupiti zima. Nepregledna kolona ovih ptica dostojanstveno hoda i dok žuti ukrasi oko ušiju i sjaj raskošnog perja odaju utisak carske povorke, iza površnosti izgleda krije se jedan mučenički život. Kolona odraslih pingvina, starijih od tri godine, krenula je na dug put prema dubokoj unutrašnjosti ledene ploče na kojoj će izleći svoja jaja. Treba preći ponekad i sto kilometara, krećući se po ledu uz vetrove i nanose, kako bi se pronašlo idealno mesto za mladunce, zaklonjeno ledenim grebenom od vetra, ali daleko od mora i hrane. Hod pingvina nije tako brz, a kada ih umor sustigne, potrbuške klize po ledu kao niz tobogan i dok bi gledaocu video klipova moglo delovati kao da se igraju ili zabavljaju, oni u stvari pokušavaju da olakšaju koliko je moguće ovo teško putovanje ka produženju vrste.

Humanost na delu: Priča o neverovatnom prijateljstvu profesora i pingvina

Jedina su vrsta pingvina koja se razmnožava tokom antarktičke zime i verovatno jedine životinje koje mladunce gaje u tako surovim uslovima, kakvih nema ni na jednom drugu kraju planete, na temperaturi koja može dostići i -90 stepeni Celzijusa. Ova žrtva nije uzaludna. Njihovo mladunče treba da stane na svoje noge i osamostali se do početka leta kada će život biti značajno lakši. Kada kolonija, u kojoj može biti i do hiljadu jedinki, stigne na odredište, nastupa period udvaranja za koje nema mnogo vremena. Jedni drugima se klanjaju glavama kao na kakvom carskom balu, a nakon odabira partnera ostaju sa njim čitave sezone, što se u životinjskom svetu smatra vernošću i odanošću premda će najverovatnije sledeće godine mladunče dobiti sa nekim drugim.

Stvaranje života

Početkom zime ženka izleže jaje, po pravilu uvek jedno i u odnosu na veličinu majke veoma malo. Nakon dugog marša, meseci provedenih bez hrane i porođaja, majka je iscrpela sve svoje zalihe energije i ukoliko odmah ne krene po hranu neće preživeti. Ova ptica bez gnezda kojoj je led jedina podloga, jaje mora da prebaci ocu. Ali, veoma pažljivo. Polako ispušta jaje na led i nežno ga gura prema mužjaku pazeći na svaki pokret. Ovo čine sve majke u koloniji gotovo u isto vreme, pa potresno izgledaju prizori sa mnoštvom slupanih jaja koja su u istom trenutku zaleđena, a život iz njih jnestaje. Ona koja imaju sreću da prežive preuzima mužjak, jedan među najboljim očevima u životinjskom svetu, i smešta ga pod svoju kožu, u neku vrstu torbe, prekrivenu perjem gde će mu biti toplo.

Jaje će dva meseca biti zaštićeno od zime dok otac balansira na vrhovima svojih stopala kako bi ga sačuvao. Majka u grupi drugih ženki to vreme provodi na putu ka moru, a zatim roneći u potrazi za hranom koju čine ribe, lignje, ali i plankton kril iako njegovo ime znači ”hrana kitova”. Mada joj krila ne mogu pomoći dok putuje kopnom jer ne može da poleti, pod vodom su dragocena i služe kao vesla. Ovi izvrsni ronioci pod vodom mogu ostati i do 20 minuta i mogu dostići velike dubine, čak i do 500 metara. Majke se konačno nalaze u carstvu hrane, užurbano plivaju i trude se da što veće zalihe hrane sakupe u svoj stomak gde će ih sačuvati i za mladunce. Međutim, treba biti oprezan i čuvati se jedinih predatora koji mogu ubiti odraslog carskog pingvina – orke i morskog leoparda.

Predator i mladunče: Pogledajte kako je morska ptica zgrabila malog pingvina

Za to vreme očevi su pripijeni jedni uz druge kako bi sačuvali toplotu, ali ipak paze da se ne dodirnu radi bolje izolacije. Zima je i nedeljama vlada potpuni mrak. Vetrovi dostižu brzinu od čak 144 kilometara na čas, temperatura je ekstremno niska, pa se grupa očeva ponaša kao jedan ogroman organizam kako bi preživela. Pingivini na krajevima su izloženiji vetru pa postepeno zamenjuju mesta tako da niko ne ostaje sve vreme na vetrometini već povremeno prelazi u sredinu. Sve se to dešava jako sporo, energija je dragocena, hladno je a očevi mesecima nisu jeli. Nepažljivom posmatraču može delovati kao da ova dva meseca provode gotovo nepomično pognute glave kao da se mole nekom božanstvu leda da zima bude što blaža. Međutim, oni ovako čuvaju energiju spavajući i do 20 sati dnevno



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...