ENERGIJA BUDUĆNOSTI: Vetroelektrane u Evropi

Do 2020. godine 195 miliona Evropljana zavisiće od energijie vetra, ali i ta tehnologija nije bez mana. Istražujemo njenu budućnost u Evropi.

Dok sam još bio u Španiji, odlučio sam da putujem vozom iz jugoistočnog dela Mezete, koji dominira centralnim delom Pirenejskog poluostrva, do podnožja Atlantskih Pireneja, odnosno u pokrajinu Navaru, gde se iskorištavanjem vetra takođe namiruje znatan deo ukupne potrošnje električne energije.

U Navari se vetroparkovi u pravilu ne podižu u neposrednoj blizini naselja. Češće se smeštaju u dotad nedirnutu prirodu. Takav je i veliki planinski vetropark Lica, iznad istoimenog sela. Ugnezdio se na pola putaizmeđu Pamplone i San Sebastijana, odnosno Donostije, kako taj grad na obali Baskijskog zaliva nazivaju lokalni meštani. Početkom zimskog razdoblja, kad Pamplonu i okolne nizije prekrije gusta magla, planinski vrhovi iznad Lice često budu okupani suncem. Na osunčanom vrhu planine oštre stene i mnoštvo vetrogeneratora izranjaju iz travnatog tepiha koji u punom sjaju i lepoti marljivo održavaju stada ovaca na ispaši. Donedavno su pastiri i planinari bili jedini posetioci tih bajkovitih predela. S podizanjem čelične šume mnogo toga se izmenilo. Probijen je put za teške kamione uz koju niču vikendice,a nakon što je vetroelektrana puštena u rad,zvonu pastirskih zvona pridružio se tih, ali sveprisutan vuš-vuš-vuš.

Dok sam posmatrao te pejzaže budućnosti,na nebu ugledah pticu grabljivicu. A zatim i celo jato ptica s dvometarskim rasponom krila i belim glavama na dugom izvijenom vratu. Nema sumnje, bili su to beloglavi supovi u potrazi za hranom. U Navari živi oko pet hiljada tih ptica, odnosno desetina Evropske populacije. Kolonija tih plemenitih čistača prirode, s vidom osam puta oštrijim od ljudskog, satima je kružila oko vetrogeneratora vešto izbjegavajući vrhove lopatica koje vazduh režu brzinom od 150 do 300 km/h.Moglo se i pretpostaviti da će ptice brzo naučiti da izbegavaju smrtonosne prepreke iznikle u njihovom prirodnom staništu, ali sve se menja kad se vremenski uslovi naglo pogoršaju i vidljivost smanji. Prema istraživanjima investitora, od 1200 vetrogenaratora u Navari godišnje pogine najmanje 180 ptica, od čega 155 beloglavih supova. Strahuje se da bi godišnja smrtnost mogla biti i veća zbog otežanog utvrđivanja mortaliteta ptica pri takvim sudarima — neke ozleđene ptice odletei uginu drugde, a neke od onih koje uginu pojedu druge životinje prije nego što uginuće bude zabeleženo.

Razvojnim inženjerima vrlo je brzo postalo jasno da se mnogi problemi vezani uz kopno — poput stradanja ptica, nedostatka kontinuiranog vetra ili narušavanja lepote krajolika — mogu rešiti postavljanjem vetrogeneratora na morskoj pučini. Mnogi takvi projekti su zaživeli: jedan od najvećih pučinskih vetroparkova na svetu, danski Nisted Hovmelepark, nikao je u Baltičkom moru.Jednog hladnog praskozorja dobio sam prilikuda posetim to postrojenje, pa sam u saradnji s timovima za održavanje isplovio iz danske luke Gedser. Jaki brodski motori borili su se s talasima ulazeći sve dublje među sedamdesetdve vetroturbine Nisteda. Nakon četrdesetak minuta plovidbe iskrcao sam se u pratnji dvojice inženjera na ledom okovano postolje jedne turbine. Šibani vetrom stajali smo na 1.800 tona nasutog betona. Ubrzo smo se sklonili u unutrašnjost nosivog stuba teškog 115 tona na kojem je ležalo 135 tona mase kućišta vetroturbinskog agregata s lopaticama. Zatim nas je lift za dve osobe poneo do valjkastog kućišta na vrhu čelične cevi koji je izgledom podsećao na unutrašnjost skladišta svemirskogšatla. Nešto posle, jedan od inženjera rasklopio je krov kućišta i otkrio 24 kvadratna kilometra pučinskog vetroparka koji proizvodi dovoljno energije za 145.000 domaćinstava.

Mnogi su se složili da su problemi vezani za iskorišćenje vetra trenutno prihvatljiviji za čoveka i okolinu od onih koji nastaju izgradnjom velikih brana

Ipak, izgradnja Nisteda ostavila je traga na okolini. Tako se tokom izgradnje sidrišta i nosećih stubova na dnu taložio cementni mulj;za vreme proizvodnje energije nastaju zvučne vibracije koje se morem šire pet stotina puta brže nego vazduhom; nakon prestanka rada vetroelektrane blokove teške hiljade tona neće biti moguće ukloniti iz podmorja. Te veštačke podvodne hridi na ravnom morskom dnu pojedini stručnjaci iz područja biologije mora smatraju pozitivnom posledicom, jer služe kao nova staništa i utočište ribljoj mlađi, ali buka i vibracije koje prate izgradnju i rad pučinskih vetroparkova ometaju životni ciklus morskih organizama, posebno morskih sisara.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je martovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.