Ljudska pohlepa još uvek preti plemenu Janomami

Ni decenijama nakon što je počela „zlatna groznica“ na njihovoj zemlji pripadnici ovog plemena nisu bezbrižni.

Ljudska pohlepa još uvek preti plemenu Janomami Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

U amazonskim prašumama na granici između Brazila i Venecuele živi oko 35.000 urođenika koji zauzimaju između 200 i 250 sela. Reč je o plemenu Janomami, velikoj grupi ljudi jedinstvenih običaja i tradicije.

Pogledajte: Bizaran posmrtni ritual plemena Janomami

Za Janomamije, čije se ime prevodi kao „ljudska bića“ (yanõmami thëpë), znamo već vekovima, a prvi zapis o ovom plemenu nastao je 1759. godine, kada Španac Apolinar Dijez de la Fuente zapisao da mu je poglavica jednog indijanskog plemena rekao da je ratovao protiv Guahariba (Janomamija). Međutim, pravi kontakt s ovim narodom moderno društvo ostvarilo je tek pedesetih godina prošlog veka, kada su amazonske prašume posećivali hrišćanski misionari.

Amazonsko pleme Kajapo: „Video je naš luk. To je naše oružje“

Dvadesetak godina kasnije, počelo je interesovanje brazilskih vlasti za njihovu zemlju – Janomamiji zauzimaju teritoriju od 9,6 miliona hektara. Pored potrebe za programima za razvoj ovog dela zemlje javilo se još nešto što je privklo pažnju Južne Amerike: zlato – mnogo zlata. Štaviše, toliko zlata da je posle 1987. nastala prava zlatna groznica i veliki broj ljudi se slio na ovo tlo . Stotine lovaca na zlato tajno je kopalo u blizini reke Branko, a ta pomama, iako strani mediji pišu da nije intenzivna kao ranije, još uvek traje. Štaviše, pohlepa tragača je tolika da se zemljom Janomamija danas šire nasilje i brojne bolesti.

Pročitajte: Jedno od najugroženijih plemena na svetu ponovo se bori za opstanak

Navala rudara dovela je do uništenja mnogih sela, a Janomamiji su brzo postali žrtve. Možda je i najpoznatiji slučaj masovnog ubistva pripadnika ovog plemena 1993, kada je ubijena i jedna beba, zbog čega su počinioci ubistva osuđeni za pokušaj genocida. To ipak nije sprečilo uljeze da nastave da eksploatišu ovu teritoriju i ugrožavaju Janomamije – u narednim godinama je bilo mnogo slučajeva trovanja i napada. Uz to, zdravlje velikog broja pripadnika plemena je narušen: u vreme zlatne groznice Janomamiji su bili desetkovani zbog trovanja živom i malarije, a i danas se bore protiv ove i brojnih drugih bolesti. Zbog svega toga su pokrenuti brojni programi za njihovu zdravstvenu zaštitu, a samo pleme je osnovalo organizaciju pod imenom „Honorami“ kako bi uspelo da odbrani svoja prava.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...