Megaliti u Karnaku, misterija stara milenijumima

Više od dve i po hiljade megalita uzdiže se na jednom od najvećih praistorijskih nalazišta na svetu već hiljadama godina.

Megaliti u Karnaku, misterija stara milenijumima Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Mnogo toga o ovim građevinama u Bretanji ostalo je misterija, ali je utvrđena starost pojedinačnih delova ove strukture – zaključeno je da su nastajali u različito vreme, u periodu između 3500. i 1500. godine pre naše ere, premda ima i kamenova postavljenih pre oko 6500 hiljada godina.

Pogledajte: Čovek koji je Britancima poklonio Stounhendž

Razlog građenja ovog kamenog kompleksa još uvek nije poznat, a on je vremenom inspirisao brojne legende. Po jednoj novijih, paganski vojnici su ovim područjem tragali za papom Kornelijem, koji je skamenio, a veoma je popularna i priča o tome da je reč o rimskim legionarima koje je čarobnjak Merlin pretvorio u kamen.

Najverovatnije je reč o primitivnim svetilištima, opservatorijama ili hramovima.

Ovi megaliti grupisani su u tri dela – Menec, Karmario i Kelescan. Menec ima 1099 menhira, Karmario 1029, a Kelescan 594. Svaki od menhira težak je između jedne i dve tone, a stručnjaci još uvek nisu sigurni kako su nekadašnji stanovnici ove regije uspevali da prenesu  tako teško kamenje iz kamenoloma.

Pročitajte: Mislili ste da je Stounhendž impresivan? Upoznajte Mardenhendž

Interesovanje za kamenje u Karnaku je počelo da raste početkom XVIII veka, a prva temeljna iskopavanja na ovom lokalitetu su izvedena šezdesetih godina XIX veka, a na čelu tima je bio Škot Džejms Miln.

Od 1991. godine, neki od redova kamenja su ograđeni i pristup im je zabranjen kako bi se očuvala vegetacija oko njih, ali je zimi turistima dopušteno da priđu i ovom delu kompleksa. Proteklih godina, nadležni su sproveli zanimljiv eksperiment – pustili su ovce između ovih menhira kako bi pasle i tako držale floru pod kontrolom.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...