Umetnost putovanja: Sećanje na Bejrut s početka 1990-tih

U Libanu sam boravila tokom leta 1991, nekoliko meseci nakon zvaničnog završetka 17-godišnjeg građanskog rata u oktobru 1990. Tekst i fotografije, delovi su sećanja na to putovanje.

ostale slike u galeriji

Neposredno pre iskustava iz naših ratova, u julu 1991. prizori sa zelene linije su fascinantni. Nekada žila kucavica Bejruta - centralni deo grada sa prelepim starim zdanjima od okerastog kamena u kojima su lokali i radnje radili od 00 do 24 h, izgleda kao da je preživeo smak sveta, gde su svi ljudi pomrli a njihovo kulturno nasleđe ostalo. Sve je opustošeno. Oštećen asfalt iz kojeg probija trava, drveće koje raste unutar zgrada, ostaci od vreća mitraljeskih gnezda na prozorima na kojima nema stakala. Zastali smo na jednom "bivšem" trgu, potpuno razrušenom, na kojem u sredini još uvek odoleva bronzani spomenik. U duhu opšte atmosfere, nalik je svojevrsnoj personifikaciji borbe za slobodu i podseća na sliku čuvenog francuskog slikara Ežena Delakroa "Sloboda na barikadama". Pored samog spomenika, jedan preduzimljivi Libanac postavio je nekoliko stolova sa stolicama napravivši kafić za retke turiste u obilasku zelene linije. "Obilasci" su bili uobičajeni samo tokom dana. Naime, u vreme našeg boravka neki taoci još uvek nisu bili oslobođeni, te je postojala sumnja da ih drže u blizini zelene linije i noću premeštaju.

U julu 1991, razne priče raspredale su se po Bejrutu, počevši od onih sa skrivenim taocima, preko one da je rušenje centra grada isplanirano još pred rat, jer je veliki novac - kao i uvek, bio u opticaju. Pre rata, nekoliko velikih inostranih multinacionalnih kompanija želelo je da kupi stare zgrade, sruši ih i na njihovom mestu podigne solitere od stakla i čelika, ali to neko u Libanu nije dozvolio. "Nekome je" - tvrdili su nam Bejrućani, "trebalo da tu bude rat kako bi se sve srušilo". Navodno, od nedavno isti ti stranci, na istom mestu kupuju placeve spremni da grade luksuzne solitere za predstavništva svojih firmi. Na njihovu nesreću, kada su krenuli da raščišćavaju ostatke ruševina, pre nekoliko godina naišli su na još neotkriveni grad iz perioda antike, te su u pomoć pozvani arheolozi, a dalja gradnja na neko vreme stopirana. Kismet.

Foto: Ivana Dukčević

Zelenom linijom, tokom ratnih godina zapadni Bejrut je bio "odsečen" od ostatka zemlje. Naša komšinica Danya - devojka sa sprata ispod našeg, rođena je u zapadnom Bejrutu i u vreme mog boravka imala je 18 godina. Kada je bila jednogodišnje dete, izbio je rat, i nikada nije videla ostatak svoje zemlje. Tada je počela da je otkriva, isto kao i mi.

Centar zapadnog Bejruta nalazi se oko Hamre (na arapskom: "crvena"), trgovačke ulice sa radnjama raznolike robe. Italijanske cipele po ceni između 100 i 300 $, i "italijanske" cipele od 15 $. U vreme pre nama tada nedovoljno poznatih kineskih falsifikata, iznenađeni, upozoreni smo da su kopije originala različitih marki toliko vešto izrađene, da se često ne može utvrditi razlika, a fabrike koje prave etikete poznatih firmi i zašivaju ih na falsifikate, nalaze se u neposrednoj blizini grada. Godinama pre međunarodne navale turista na obale Turske, ovde sam prvi put iskusila umeće istočnjačkih trgovaca - ako zbog svoje neodlučnosti po pitanju kupovine ostanete duže u radnji, trgovac će ponuditi da sednete, poslužiti vas kafom ili čajem, i oprezno spuštati cenu, dok ne pristanete.

Početkom 1990-tih, u centru Bejruta postoji nekoliko odlično opremljenih knjižara sa predivnim monografijama Libana, Bejruta, arapske hrane, istorije umetnosti, kao i knjiga o antičkim lokalitetima u Libanu kojih je zaista mnogo i koji su - u odnosu na one u Evropi, veoma dobro očuvani – gotovo celi. Na ulicama Bejruta oseća se živost. Muškarci koji međusobno čavrljaju dok im čistač cipela doteruje obuću i žene ponekad pokrivene maramama i u isto vreme - u minićima i na visokim štiklama. Neke od njih hodaju odevene u najnovijim modelima Chanel kostima i voze velike američke limuzine, najčešće bjuik (Buick). Tu su i ulični prodavci boksova cigareta i raznovrsnog peciva kao sto je "kaek" ili "knefe b’asta" (pecivo u obliku torbice sa "drškom", punjeno kajmakom i pečenim šećerom, uvaljano u susam sa prednje strane). U leto 1991, bejrutske ulice su još uvek pune đubreta, ali se ubrzano čiste i doteruju. Arhitektura Bejruta je raznolika - od novih, staklenih solitera do prelepih starih zgrada od okerastog kamena sa istočnjačkim, lučnim prozorima i reljefno dekorisanim balkonima. Jedino što ruži izgled je mreža žica iznad zgrada, kablovi za struju koje ćete primetiti istog momenta kad podignete pogled ka nebu.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



slike u galeriji
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.