Gerlinde Kaltenbruner: Ka vrhu

Prva žena u istoriji koja je bez dodatnog kiseonika osvojila svih 14 planinskih vrhova, visokih preko 8.000 metara…

Gerlinde Kaltenbruner: Ka vrhu Snimio: Marko Grob

Taj podvig je završila u avgustu 2011. godine usponom na K2. Ova četrdesetdvogodišnja Austrijanka prebrodila je duboki sneg, temperature ispod nule i odrone koji su druge naterali da odustanu. I pored toga, ova iskusna planinarka tvrdi da se skoro sve vreme osećala „sasvim bezbedno”.

Zašto se penjete?

Osećam da sam potpuno svoja kada sam u planinama i imam samo osnovne životne potrepštine. To je sloboda u svojoj apsolutnoj koncentraciji. Ne postoji ništa drugo, samo uspon.

Imate li neku specijalnu stvarčicu koju uvek nosite sa sobom?

Moju narukvicu sa Tibeta. Kamenje na njoj predstavlja snagu, energiju, uspeh i zdravlje.

Koji je nastrašniji trenutak sa kojim ste se suočili?

Na Daulargiriju [u Nepalu] jednog jutra 2007. godine doživela sam lavinu koja me je odnela dok sam bila u svom šatoru. Kada sam se zaustavila, nisam znala šta je gore, a šta dole; bilo je toliko mračno. Ali pomislila sam: „U redu, bar mogu da dišem.” Za pojasom uvek nosim mali nož, pa sam uspela da isečem rupu na šatoru. Strašno sam se bojala da će me sneg zatrpati. Malo po malo, uspela sam da se izvučem. Potražila sam tri španska planinara koji su kampovali blizu mene. Dvojica njih bila su mrtva. U tom momentu mi se činilo da mi je svega dosta. Želela sam samo da odem sa te planine.

Kako ste prevazišli to strašno iskustvo?

Pomogli su mi razgovori sa mojim mužem Ralfom koji je takođe planinar i potpuno me razume. Shvatila sam da ne mogu da vratim vreme i učinim da se tragedija ne dogodi, a nisam mogla ni da napustim planinarenje – ono je moj život. Godinu dana kasnije sam se vratila na isto mesto. Tu sam videla najlepši izlazak Sunca u svom životu. Radost i tuga mogu da budu tako tesno povezani.

Je li to ono što ste oduvek želeli da radite?

Da. Kao tinejdžerka sanjala sam da postanem profesionalni planinar, ali nisam znala kako. Bila sam medicinska sestra do 2003. godine, kada sam se usudila da se posvetim isključivo planinarenju.

Koji biste savet dali tinejdžerima koji danas imaju slične snove?

Najvažnije je imati tu strast u sebi. Nije reč o tome šta drugi ljudi kažu da je najbolje za vas – slušajte svoju dušu, svoje telo, svoje instinkte. Ako nešto zaista volite, naći ćete način da to i ostvarite. Ali bez strasti to je besmisleno.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...