Dan mrtvih: Kako je smrt postala nacionalni simbol Meksika?

Lobanje na oltarima, sveće u mraku i kosturi koji šetaju ulicama. Ne, nije u pitanju horor film, već Dan mrtvih, praznik tokom kojeg se Meksikanci okupljaju kako bi obnovili sećanje na preminule.

Dan mrtvih: Kako je smrt postala nacionalni simbol Meksika? Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

U svojoj čuvenoj zbirci eseja “Lavirint samoće”, nobelovac Oktavio Paz kaže: “Meksikanac poznaje smrt, šali se na njen račun, miluje je, spava s njom i slavi s njom. On o smrti misli kao o omiljenoj igrački i najtrajnijoj ljubavi. Smrt barem nije skrivena, on je gleda u lice, s nestrpljenjem, prezirom ili ironijom”.

Dan mrtvih (Dia de los Muertos) u Meksiku se svake godine proslavlja tri dana, od 31. oktobra do 2. novembra.

Porodice se tada okupljaju da bi na radostan način odale počast mrtvima učestvujući u proslavi koja vuče korene od paganskih običaja Asteka.

Članovi porodica nude hranu, piće, pa čak i igračke na oltarima kako bi primamili duše tokom praznika.

Pročitajte i PRELAZAK: Šta je smrt?

U mnogim delovima Meksika porodice se 1. novembra prisećaju preminule dece, često spominjane kao "angelitos" (mali anđeli). Njihovi grobovi ukrašavaju se igračkama i balonima. Dan kasnije slavi se Dan svih duša, posvećen odraslima koji su preminuli.

Paz je, dakle, bio u pravu tvrdeći da svakodnevni život prosečnog Meksikanca obiluje slikama smrti. Postoji čak i ozloglašeni kult Sveta smrt (La Santa Muerta). Sveta smrt se prikazuje u liku ženskog kostura u odeći sveca, sa kosom u ruci. Sledbenici, među kojima su najčešće pripadnici nižih klasa i kriminalci, na oltaru uglavnom ostavljaju tekilu, rum, pivo, cigarete, novac, cveće i sveće. Iako poklonici sebe nazivaju katolicima, katolička crkva osuđuje taj kult.

Proslava Svete smrti, Foto: Reuters/Carlos Jasso

Ali, zbog čega je smrt postala tako važan simbol u meksičkoj kulturi? 

Zapravo, postoje važni kulturni i politički razlozi. Kako profesor Klaudio Lomnic objašnjava: “Nacionalizacija ironične prisnosti sa smrću je meksička strategija.”

Pogledajte i Unutar najživopisnijeg groblja na svetu

Prvi se zasniva na verskim uverenjima koja su postojala pre osvajanja Meksika. Asteci su verovali da je Zemlja rođena žrtvovanjem bogova. Ljudsko žrtvanje je bilo neophodno za održavanje života Sunca. Mnogi veruju da je ovaj kult žrtvovanja i dalje uticajan. 

Drugi razlog je da su se ova uveranja na neki način reflektovala i u stavovima Španaca, koji takođe imaju svoju “kulturu smrti”. Naime, prikazi Hristove patnje su u Španiji posebno naglašeni, a stanovništvo se na razne načine često podseća da je smrt nezaobilazna i da se sa njom na kraju svi suočavaju, bez obzira na društveni status.

Pogledajte i Kult mrtvih u Tana Toradži: Život s preminulima

Međutim, možda najvažniji razlog za usvajanje simbola smrti bio je potraga za meksičkim identitetom posle Meksičke revolucije (1910-1920). Nakon ovog krvavog građanskog rata, a posebno nakon formiranja Institucionalne revolucionarne partije (PRI) 1929. godine, koncept smrti je postao poluzvanična doktrina.

Simbol smrti, koji je kombinovao astetske i španske motive, je tako postao meksički identitet koji je odgovarao doktrini koju je promovisala vlada. Brojni revolucionarni intelektualci su se bavili ovom temom, a vladajuće stranke su podsticale proslavu Dana smrti. Trebalo je promovisati smrt, zato što ne postoji ništa revolucionarnije. Ne postoji bolji podsetnik da smo na kraju svi jednaki.



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...