Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra i 7. januara. Broj zemalja u kojima se Božić slavi u prvom mesecu godine nije veliki, ali one još uvek neguju običaje svojih predaka i raduju se ovom posebnom danu.
Badnjak: Značaj i običaji kod pravoslavnih Srba
: Kod pravoslavnih Srba drvena oblica koja se obredno nalaže na vatru domaćeg ognjišta na Badnje veče naziva se badnjak.
pročitajte članak
Badnji dan i pripreme za Božić 1909. godine opisani rečima devojčice
: Povodom praznika, Narodna biblioteka Srbije predstavila je zapis iz "Dnevnika Ljubice S. Janković" u kome autorka, kao devojčica, piše o Badnjoj večeri i spremanju za proslavljanje Božića.
pročitajte članak
Svima su nam poznati običaji koji su opstali u našoj zemlji, a znate li koje rituale i tradicije neguju hrišćani širom planete koji, takođe, proslavljaju ovog praznika u januaru?
Predstavljamo vam pet najzanimljivijih...
Foto: Profimedia
Gruzija
Gruzini koji Božić slave 7. januara na ovaj dan idu na Alilo, masovnu šetnju ulicama, pri čemu su obučenu u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima praznik i dele najmlađima slatkiše.
Božićna jelka (Čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad se umesto nje može videti grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na Zapadu.
Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa ("Tovlis babua" na zapadu zemlje), što bukvalno znači "deda sneg". Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju "čohu" i krzneni ogrtač.
NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI
