U domu romskih kraljeva

U jednom rumunskom provincijskom gradiću nekadašnji putujući trgovci su se na brzinu obogatili i zamenili karavane palatama.

U domu romskih kraljeva Snimili: Karla Gahet i Ivan Kašinski

Ruku prekrštenih preko stomačića, koji odaje dobrostojećeg čoveka, sa slamnatim šeširom umesto krune na glavi, ovaj stariji gospodin koji se zove Parašiv sedi zavaljen na klupi i nadgleda svoj komšiluk, svoje carstvo.

Nesvakidašnji prizor za ruralnu Rumuniju. Uz i niz glavni put i duž prašnjavih bočnih staza iznikle su neverovatne palate. Po fasadama se talasaju balkoni i stubovi. Vrhovi krovova, ukrašeni kulama, tornjevima i kupolama, izgledaju kao ukrasne kape za žurke. Ulicama partoliraju elegantni beemvejci i merdže. Upravo u tom trenutku jedan vozač kamiona, natovarenog svinjama, naglo koči i blene. Parašiv se osmehuje. To je njegov rodni grad, Buzesku, pozornica najređe demografske grupacije u Evropi – bogatih Roma.

Pogledajte galeriju fotografija

Parašiv ne koristi reč „Romi”, politički korektan, učtiv naziv za svoju etničku grupu, koja na romskom znači ’ljudi’. Umesto nje, on i većina njegovih komšija, sami sebe nazivaju Ciganima, što je stari, pogrdni naziv uz koji su odrasli, etiketa koju u njegovoj zemlji još uvek koriste mnogi neromi, sinonim za prosjaka, lopova, parazita i druge ružne reči. Od početka XVII veka u zemljama engleskog govornog područja uobičajen je izraz „džipsi” izveden iz reči „edžipšan”, jer se smatralo da Romi potiču iz Egipta. Lingvistički dokazi ukazuju na to da Romi potiču iz Indije.

„Ja sam 1996. godine sagradio jednu od prvih palata”, kaže Parašiv, pokazujući glavom prema svom domu u stilu vile, bajkovitoj predimenzioniranoj građevini obloženoj sivim i belim mermerom, sa balkonima na svakom ćošku. Imena njegove dece, Luiđi i Petu, ispisana su na vrhu kule prekivene listovima kalaja. „Moji sinovi žele da sruše ovu kuću i izgrade novu, drugačijeg oblika; kažu da je ova demode.” Parašiv sleže ramenima. „Ako moji sinovi to žele, onda u redu.”

Sa samo jednim spratom, Parašivova vila je skromna. U južnom delu grada, romskom okrugu, namnožile su se ogromne četvorospratne palate ukrašene stubovima. Njihov stil se može nazvati monumentalnim. Tu su potom i kuće u korporativnom stilu, sa zidovima od zakrivljenog refleksivnog stakla; plemićki zamak sa grudobranima i balkonima u boji šerbeta, poređanim poput loža u operi; i švajcarska koliba, sa strmim krovom i patuljcima na tremu. To je nesputano kitnjasta arhitektura, po ukusu razmetljivih novobogataša. Sve u svemu, oko stotinu romskih palata je izniklo u inače turobnom provincijskom gradiću sa 5.000 stanovnika, oko 80 kilometara jugozapadno od prestonice Bukurešta. Oko trećinu populacije čine Romi. Nisu svi oni bogati, ali je bogatih Roma tu dovoljno da ovaj grad bude neobičan i nepobitan simbol njihovog etničkog ponosa.

„Bogati Romi” – deluje kao štamparska greška, podrugljiva šala. Mnogi od dva miliona Roma, koliko se procenjuje da ih ima u Rumuniji, što je oko 10 odsto populacije, žive siromašno i teško, a njihove zajednice nekako opstaju u sirotinjskim gradskim četvrtima ili u kartonskim naseljima na obodima gradova. Istu sudbinu imaju i ostali Romi u celoj istočnoj Evropi, gde su ovi nekadašnji polunomadi prezrena niža klasa, specifična po siromaštvu, nedostatku obrazovanja i tvrdoglavoj izolovanosti.

Za mnoge gađe, kako Romi nazivaju nerome, palate Roma iz Buzeskua su trn u oku, razmetanje nezasluženim bogatstvom. Čini se, međutim, da romskoj eliti uopšte nije stalo do toga da  impresionira strance. Stanovnici ovog grada jasno stavljaju do znanja kako ne žele da se stranci zaustavljaju da postavljaju pitanja i fotografišu. „Pleaka, pleaka – odlazi, odlazi”, dovikuje mi dečurlija. Kada im prilazim, odrasli me mrko gledaju ili mi okreću leđa. „Ta mesta nisu za vas”, kaže mi Gelu Duminika, sociolog koji proučava Rome, misleći pri tom na svakog ko nije Rom. Te palate se grade da bi ih gledali samo ovdašnji ljudi, kaže mi Duminik, to je šepurenje bogatstvom i statusom unutar romske zajedinice.

Pa, odakle potiče sve to bogatstvo? „Od trgovine metalima”, kaže jednostavno jedan lokalni Rom. Romi iz Buzeskua su uglavnom kalderaši – ’kazandžije’ na romskom – grupa koja se tradicionalno vezuje za obradu metala.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.