Nikola Tesla: život genija

U ličkom selu Smiljan, u ponoć između 9. i 10. jula 1856. godine, dočekan žestokom grmljavinom, neuobičajenom za to doba godine, rodio se Nikola Tesla…

U Teslinom rodnom mestu Smiljanu takođe je bilo živo. Obnavljala se njegova rodna kuća i pravoslavna crkvica pokraj nje, gradio memorijalni kompleks sa tematskim parkom koji obuhvata Teslino detinjstvo, mladost i školovanje, život i rad u Evropi i Americi, izume i njihovu primenu. U tematskom parku postavljena je maketa Tesline ispitne stanice u Kolorado Springsu, kao i niz multimedijalnih dvorana i radionica. Može li izgradnjom tematskog parka opusteli Smiljan oživeti? Selo koje je Tesline 1856. imalo 2500 stanovnika danas je palo na skromnih 436. Struju je dobilo tek 1958. godine. U vreme kad je rođen Tesla, Smiljan je potišteno čekao na demilitarizaciju Vojne krajine, nakon veka krvavog ratovanja za račun Austrougarske monarhije. U selu je stolovala 11. smiljanska četa, i uz potok što je brzao koritom od glatkih vlasi trave često su se mogli videti obogaljeni brkati graničari, zaostali još iz Napoleonovih ratova. U Lici su tih godina vladali kolera, difterija i boginje, a u prizemnim kućicama uredno poređanim kao vojnički stroj, uvlačio se strah. Zbog epidemija i ratova prosečna starost stanovništva Vojne krajine bila je 24 godine.

Teslin deda Nikola bio je graničarski narednik, a stric Josif profesor matematike na vojnoj akademiji. Dečakov otac Milutin takođe je isprva krenuo u vojnike, ali je odustao, završio bogosloviju i postao pravoslavni sveštenik. Nakon rukopoloženja službovao je u Senju, a 1852. godine došao je u Smiljan, u parohijsku kuću uz crkvu sv. Petra i Pavla u podnožju šumovitog brda Bogdanić. Najbliži susedi živeli su kilometrima dalje, te bi zimi, kad bi napadao dubok sneg, paroh sa porodicom ostajao sasvim usamljen. Tu je dečak Nikola jutrima promatrao Velebit koji bi osvanuo plav pod prvim zracima sunca. Sa prozora se videlo tužno groblje na drugoj strani brda. Povetarac bi donosio eho psećeg laveža i udaljenih povika pastira, koji su u koloni poput mrava trčkarali brdskim puteljcima.

Prvi događaj koji mu je uzburkao istraživačke nagone Tesla je opisao u pismu koje je pred kraj života uputio devojčici Poli: „Toga dana bio je nezapamćen mraz. Bio je suton. Pomilovao sam svog mačka i tada se dogodilo čudo od kojeg sam zanemeo. Moja ruka izazvala je pljusak praskavih iskri, a iznad mačkovih leđa stvorilo se polje svetlosti. Otac mi je bio vrlo uman čovek, na svako pitanje imao je odgovor. Ali ova pojava bila je i za njega novost. Majka je bila opčinjena. Rekla mi je da se prestanem igrati sa tim mačkom jer bih mogao izazvati požar. A ja sam očaran razmišljao: ‘Nije li i priroda jedna ogromna mačka? Ako jeste, ko nju miluje po leđima?’ Tada sam imao samo tri godine, čudo je bilo veliko, ali je još veće tek dolazilo.“

Otkrijte i Jeste li znali da je i ovo izumeo Tesla?

Osnovnu školu i nižu realnu gimnaziju Nikola Tesla završio je u Gospiću, a višu realnu gimnaziju u Rakovcu kod Karlovca, gde se zainteresovao za elektrotehniku. Njegovi roditelji su želeli da nastavi porodičnu tradiciju i postane sveštenik, a onda je jedan događaj uticao na to da promene svoje stavove. Godine 1874. mladi Nikola oboleo je od kolere. Devet meseci bespomoćno je ležao u krevetu i često gubio svest. Njegovi roditelji su bili na rubu očaja. „Ja bih ozdravio kad biste mi dopustili da studiram elektrotehniku“, rekao je Nikola ocu, koji je potom obećao da će ga poslati na studije. Među knjigama koje je čitao u danima bolesti bili su i najraniji radovi Marka Tvena. „Njima možda dugujem čudesni oporavak koji je tada usledio“, napisao je Tesla u svojoj autobiografiji „Moji pronalasci“, dodajući da je Tven briznuo u plač kad mu je 25 godina kasnije to ispričao.

Godine 1875. Tesla je upisao Politehničku školu u Gracu i prve godine radio je bez prekida od tri sata ujutro do jedanaest u noći, položivši devet ispita. „Uhvatila me je manija da svaki započeti rad privedem kraju“, piše Tesla. „Tako sam jedanput počeo čitati Volterova dela, ali sam na veliko iznenađenje uvideo da njegova dela obuhvataju 100 teških tomova sitnog sloga, koje je taj gigant napisao. Uništavajući pri tom 72 šoljice crne kafe na dan, morao sam i taj posao da svršim. Kad sam pročitao poslednji tom, rekao sam: Nikad više!“

Nastavak vas očekuje na narednoj strani >>>



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u septembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.