Najčudesnija građevina renesanse: Bruneleskijeva kupola

Kako je jedan przničavi zlatar, bez ikakvog formalnog obrazovanja iz oblasti arhitekture, stvorio najčudesniju zgradu renesanse.

Najčudesnija građevina renesanse: Bruneleskijeva kupola Fotografija: Dejv Joder

Gradski oci Firence su 1418. godine konačno odlučili da reše jedan monumentalni problem koji su decenijama ignorisali: ogromnu rupu u krovu svoje katedrale. Zimske kiše i letnje žege su godinama obasipale glavni oltar Crkve Santa Marija del Fjore – ili bar ono mesto na kojem je glavni oltar trebalo da se nalazi. Njihovi prethodnici započeli su izgradnju ove crkve 1296. godine da bi istakli značaj Firence kao jedne od evropskih privrednih i kulturnih prestonica, a koja se bogatila kroz bankarske poslove i trgovinu vunom i svilom. Nešto kasnije je odlučeno da ona bude krunisana najvećom kupolom na svetu, što bi doprinelo da, kako su to firentinski velikodostojnici sročili, ova crkva bude "korisnija i lepša, moćnija i dostojnija poštovanja" od bilo koje druge ikada izgrađene.

Pogledajte galeriju fotografija

Ipak, mnogo decenija kasnije ispostavilo se da još uvek niko nema izvodljivu ideju o tome kako da se izgradi kupola čiji unutrašnji prečnik iznosi 45 metara, pogotovo što je izgradnja trebalo da otpočne na 55 metara iznad tla, povrh postojećih zidova. Bilo je tu i drugih pitanja koja su mučila nadzornike izgradnje katedrale. Oni su u svojim graditeljskim planovima pokušavali da izbegnu potporne i prelomljene lukove primerene tradicionalnom gotičkom stilu, koji su favorizovali rivalski gradovi na severu poput Milana, krvnog neprijatelja Firence. Uprkos tome, ovo su bila jedina funkcionalna arhitektonska rešenja za tako ogromnu građevinu. Da li bi kupola koja teži na desetine hiljada tona mogla bez njih da opstane? Da li Toskana poseduje dovoljno drvne građe za građevinske skele i korubu koja je neophodna za oblikovanje kupole? I da li uopšte kupola može da se izgradi na osmougaonoj osnovi, kako to diktiraju postojeći zidovi – raspoređeni poput pite rasečene na osam delova – a da se tokom izgradnje izgrađeno ne uruši? Odgovore na ta pitanja niko nije znao.

Stoga su 1418. godine zabrinuti firentinski oci raspisali konkurs za idejno rešenje kupole, uz primamljivu nagradu za pobednika od 200 zlatnih florina i priliku za večnu slavu. Vodeće arhitekte tog doba sjatile su se u Firencu i predstavile svoje ideje. Ovaj projekat je od samog početka pa do kraja u toj meri bio ispunjen sumnjama, strahovima, stvaralačkom tajnovitošću i građanskim ponosom, da je sve to uslovilo da se oko njega izatka bogata tapiserija legendi, a povest o kupoli pretvori u parabolu o firentinskoj dovitljivosti i središnju priču o nastanku italijanske renesanse.

Prva pisana svedočanstva o tim događajima izveštavaju o slabašnim rešenjima gubitnika. Jedan arhitekta je navodno predlagao da se kupola podupre ogromnim stubom koji bi se uzdizao usred crkve. Drugi se zalagao da se kupola izgradi od "sunđerastog kamena" (možda od spugne, porozne vulkanske stene) da bi se njena težina svela na najmanju meru. Treći je smislio da brdo zemlje pomešano sa novčićima posluži umesto skela, a što bi građanstvo besplatno razgrabilo po završetku izgradnje kupole.

Ono što pouzdano znamo je da je niski, neugledni i przničavi kandidat, zlatar Filipo Bruneleski obećao izgradnju ne jedne već dve kupole, jedne unutar druge, i to bez komplikovanih i skupih skela. Osim toga, iz straha da će mu takmaci ukrasti ideju, odbio je da objasni kako to namerava da postigne. Bruneleskijeva tvrdoglavost dovela je do burne rasprave sa nadzornicima i oni su ga dvaput terali i silom izbacivali sa skupštine, pogrdno ga nazivajući "magarcem i brbljivcem".

Pa ipak, Bruneleskijev misteriozni plan je zaokupio njihovu maštu – možda zbog toga što su već tada spoznali da je taj "magarac i brbljivac" u stvari genije. Kao dečak, tokom svog šegrtovanja kod zlatara, usavršio je crtanje i slikanje, kao i drvodeljstvo i vajanje u srebru i bronzi, ugradnju dragog kamenja, kujundžiluk i umetnost emajla. Docnije je proučavao optiku i neprestano je petljao sa točkovima, zupčanicima, tegovima i silom kretanja, te je napravio izvestan broj ingenioznih satova, uključujući tu i verovatno prvi budilnik u istoriji čovečanstva. Primenjujući svoje teorijsko znanje i poznavanje mehanike na posmatranje sveta prirode, bez ičije pomoći je osmislio pravila linearne perspektive. U Rimu je nekoliko godina proveo u premeravanju i skiciranju antičkih spomenika, te zapisivanju njihovih arhitektonskih tajni u šiframa. I zaista, Bruneleskijev život kao da je bio jedno dugo proučavanje koje je vodilo izgradnji ove kupole neuporedive lepote, korisnosti, slave i moći za kojom je Firenca žudela.

NASTAVAK NA SLEDEĆOJ STRANI



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.