Morski papagaji su ptice koje se hrane tako što zaranjaju u vodu. Pare se u velikim kolonijama na krševitim obalama i liticama. Sve podvrste morskih papagaja imaju pretežno crno ili crno-belo perje, zdepastu građu i velike kljunove. Nakon parenja odbacuju šarene spoljne delove kljunova nakon čega im ostaje manji i daleko „dosadniji“ kljun.
Njihova kratka krila specijalno su adaptirana za tehniku plivanja koja uključuje „letenje“ pot vodom. Kada su u vazduhu lete tako što svoja krila pokreću veoma brzo i do 400 puta u minutu.
Početkom marta, ove ptice se sele na stenovite obale Grenlanda, Severne Kanade, Rusije, Skandinavije, Irske i Francuske gde se zadržavaju do kraja leta. Morski papagaji pripadaju rodu Fratercula, naziv koji na latinskom znači „mali brat“, a dovodi se u vezu sa izgledom ptica čije crno-belo perje neodoljivo podseća na monašku odoru. Najveći broj atlantskih morskih papagaja (oko 10 miliona) živi na Islandu.
Poznate su tri podvrste morskih papagaja: atlantski, ćubasti i rogati pafin. Atlantski je jedina vrsta koja ne živi u Tihom okeanu, već na obalama Severne Evrope, Francuske, Britanije, Farskih Ostrva, Islanda, Grenlanda, Norveške i Kanade. Kada dođe zima atlantski morski papagaj migrira čak do Maroka i Njujorka. Ćubasti morski papagaj živi na obalama Sibira, Aljaske i Britanske Kolumbije, dok zimu provodi u Kaliforniji. Rogati takođe provodi leto u Kaliforniji, ali i na Honšuu, budući da nastanjuje jugoistočne delove Aljaske, Kamčatku i Ohotsko more.
Izgled i druge karakteristike
Morski papagaji su zdepaste ptice sa kratkim krilima i repom, crnim leđima i belim ili sivkastim prednjim delom tela. Glava ima crnu „kapu“, dok je lice uglavnom belo, a noge narandžasto-crvene. Kljun im je tokom sezone parenja raznobojan, dok se nakon parenja pretvara u manji jednobojan.
Veoma bučne u vreme parenja, ove ptice su zapravo tihe na moru. Lete relativno visoko iznad vode, obično 10 metara. Pare se u kolonijama na obalama i ostrvima, a mnoga sadašnja i nekadašnja mesta zbog toga nose ime Ostrvo pafina.
Kod atlantskog morskog papagaja mužjak je taj koji gradi gnezdo, dok kod rogatih u izgradnji učestvuju oba pola. Jazbine rogatih morskih papagaja su obično metar duboke i završavaju se odajom, dok kod ćubastih morskih papagaja može postojati tunel koji jazbinu čini dubokom i do 3 metra. Atlantski i ćubasti morski papagaji se uglavnom gnezde na podlozi koja je relativno meka, dok rogati nastanjuju pukotine stena na liticama.
Morski papagaji su veoma verni u ljubavi i sparuju se za ceo život, iako zimu provode odvojeni. Uvek se vraćaju na isto mesto kada dođe leto. Ženka u junu ili julu snese samo jedno jaje, o kojem se oba roditelja brinu. Nakon šest nedelja mali morski papagaj dolazi na svet, a roditelji od tog trenutka na smenu love u moru hranu za svoje mladunče.
Budući da rone, ove ptice love uglavnom ribu i u stanju su da budu pod vodom oko 60 sekundi. Ulov slažu u kljun i pridržavaju ga jezikom kako im ne bi ispao. Pored ribe, omiljena hrana su im mekušci i sitni ljuskari. Mesec i po dana nakon rođenja, mladi morski klovn je spreman za samostalan život i selidbu na more, gde će provesti prvu zimu.
Opstanak morskih papagaja
Ljudi ove ptice love zbog jaja, perja i mesa. Populacija atlantskih morskih papagaja je drastično opala zbog uništavanja njihovog staništa i eksploatacije tokom 19. i ranog 20. veka. Na Islandu, ove ptice su deo nacionalne kuhinje i njihovo meso se može naći na menijima mnogih hotela.
Morski papagaji se love posebnom tehnikom zvanom „nebesko pecanje“, koje uključuje hvatanje ptica u niskom letu sa velikom mrežom. Pored ljudi, pretnja njihovom opstanku su prirodni neprijatelji poput pasa, mačaka, pacova i lisica. Na moru im opasnost preti od galebova, ali im ipak najveću opasnost predstavlja globalno zagrevanje koje uništava njihova staništa.
