Kako su otkriveni DENISOVCI? Slučaj izgubljenog pretka

DNK iz jedne pećine u Rusiji otkrio je novog tajanstvenog člana ljudske zajednice.

U JULU 2011. GODINE, tri godine pošto je Cibankov otkopao famoznu koščicu, Anatolij Derevjanko organizovao je naučni simpozijum u arheološkom logoru, svega nekoliko stotina metara od Denisove pećine. Na večeri prilikom otvaranja simpozijuma, na kojoj se svaki čas nazdravljalo votkom, Derevjanko je poželeo dobrodošlicu pedesetorici naučnika među kojima je bio i Pebo. Oni su došli da vide pećinu i razmene mišljenja s kolegama o tome kako se tajanstveno novo ljudsko biće uklapa u dosadašnje fosilne i arheološke nalaze koji su u vezi sa ljudskom evolucijom u Aziji.

Godinu dana pre toga pronađena su još dva fosila sa sličnim DNK kao iz koščice s prsta, u oba slučaja bili su to kutnjaci. Prvi zub je iskrsao među nalazima iz Denisove koji su bili smešteni u Derevjankovom institutu u Novosibirsku. Bio je veći od bilo kojeg kutnjaka modernog čoveka ili nenadertalca, a po veličini i obliku podsećao je na zube daleko ranijih članova roda Homo koji su živeli u Africi pre više miliona godina. Drugi kutnjak pronađen je 2010. godine i to u onoj istoj šupljini u kojoj je otkrivena i kost prsta, tačnije pri dnu naslaga starih od 30.000 do 50.000 godina, nazvanih sloj 11.

izgubljeni_predak_2
EKSPERT: Svante Pebo predvodio je tim koji je proučavao denisovski DNK.
Ipak, njegov glavni cilj, kako kaže, nisu oni, već mi – on želi da sazna koje su to genetske promene dovele do stvaranja modernog čoveka.
Foto: Robert Klark

izgubljeni_predak_3
Denisovci su za sada identifikovani smo pomoću DNK jedne koščice malog prsta i dva zuba, ali su uneli potpuno nov zaokret u priču o nastanku ljudi.
Foto: Robert Klark

Pogledajte galeriju fotografija


Interesantno je da je ovaj zub bio još veći od prvog, sa površinom za žvakanje dvaput većom od one na prosečnom ljudskom kutnjaku. Bio je toliko veliki da je Bence Viola, paleoantropolog sa univerziteta "Maks Plank", mislio da je u pitanju zub pećinskog medveda. Tek posle provere DNK potvrđeno je da je ljudski, to jest denisovski, jer su naučnici već počeli da ove novooktrivene pretke zovu denisovcima. "To pokazuje koliko su ti ljudi verovatno izgledali čudovišno", rekao mi je Viola na simpozijumu. "Barem njihovi zubi izgledaju jako čudno."

Pebov tim uspeo je da iz zuba izvuče samo malu količinu DNK, dovoljno da se utvrdi da potiču iz iste populacije kao i ona koščica prsta mada ne i od iste osobe. Ali zato je koščica bila neverovatno darežljiva.

DNK vremenom propada, tako da ga vrlo malo ostane u kostima starim više desetina hiljada godina. Povrh toga, DNK iz same kosti – takozvani endogeni DNK – obično je samo sićušni deo ukupnog DNK neke jedinke, a ostalo su bakterije iz zemlje i drugi zagađivači. Nijedan od neandertalskih fosila koje su Pebo i njegove kolege do sada ispitivali nije sadržavao čak ni 5 odsto endogenog DNK, a većina sadrži manje od jedan odsto. Na njihovo zaprepašćenje, ispostavilo se da koščica malog prsta sadrži čak 70 odsto endogenog DNK. Očigledno ga je hladna pećina dobro očuvala.

S tolikom količinom DNK naučnici su lako utvrdili da nema prisustva muškog Y hromozoma. Dakle, prst je pripadao devojčici koja je umrla u Denisovoj pećini ili u njenoj blizini pre više desetina hiljada godina. Naučnici u početku nisu imali nikakvu predstavu o tome kako je izgledala, sem da je morala biti potpuno drugačija od svega što su ikada videli.

U jednom trenutku pomislili su da su našli i njen nožni prst. Naime, u leto 2010. godine u sloju 11 pronađen je ljudski nožni prst, zajedno sa ogromnim zubom. Studentkinja na postdimplomskim studijama Suzana Sojer analizirala je u Lajpcigu njegov DNK. Svoje rezultate prvi put je objavila na simpozijumu 2011. godine. Na zaprepašćenje svih prisutnih ispostavilo se da je nožni prst nenadertalski, što je samo još više produbilo misteriju pomenute pećine.

Zelena kamena narukvica koja je ranije pronađena u sloju 11 skoro sigurno je delo modernih ljudi. Ali nožni prst je bio nenadertalski, a kost sa malog prsta opet nešto potpuno drugačije. Jedna pećina, a tri vrste ljudi. "Denisova pećina je čudesna", kaže Pebo. "To je jedino mesto na svetu za koje znamo gde su živeli i neandertalci i denisovci i moderni ljudi." Čitavih nedelju dana, u pauzama konferencije, odlazio je sam u pećinu. Kao da je mislio da će pronaći ključ zagonetke ako bude stajao na mestu gde je možda stajala i mala devojčica i ako bude dodirivao hladne kamene zidove koje je verovatno i ona dodirivala.

Nastavak na sledećoj strani



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.