Silvija Erl: U nepoznato

Provela je skoro godinu dana svog života roneći u okeanu.

Silvija Erl: U nepoznato Snimio: Marko Grob

Šezdesetih godina prošlog veka okeanograf je morao da se bori da bi učestvovao u ekspediciji. Žene nisu bile poželjne. Danas se ova čuvena sedamdesetsedmogodišnja žena-istraživač bori za morske rezervate.

Da li ste imali osećaj da rizikujete postajući naučnik kada nije bilo mnogo žena na tom polju?

Nisam, jer sam to želela od detinjstva. Nisam čak znala ni kako to da nazovem. Znala sam samo da mi je mesto u prirodi. Skoro da nisam imala izbora.

Da li još uvek ronite?

Da. „Imam i opremu i volju.” Imam i crvena peraja kojima tepam da su od rubina.

Da li vam je nekada voda došla do grla, da se tako izrazim?

Jednom sam izronila nakon ronjenja, a brod nije bio tamo gde sam ga ostavila. Morala sam da se pobrinem za drugara koji je paničio. Ali bila sam sigurna da će se brod vratiti.

Da li se ikada uplašite?

Uradim i proveri sve što mogu da bih bila sigurna. Verujem inženjerima koji su napravili mašinu, znam da postoje rezervne mere zaštite. Ako se pojavi problem, postoje protokoli po kojima se postupa. Onda ostavim sve te brige na površini i uživam u privilegiji što sam pod morem, tamo gde primati obično ne zalaze.

Postoji li nešto što ste uradili na kopnu za šta su bili potrebni jači nervi nego za ronjenje?

Vožnja automobila. Ljudi misle da je rizično ući u malu podmornicu i nestati ispod površine, oslanjajući se na sisteme za održavanje života, kao što to čine astronauti, kao što to činite i vi kada uđete u avion. Rizik koji me najviše brine jeste rizik arogancije.

Koliko se okean promenio tokom Vaše karijere?

Naučili smo mnogo toga, ali smo još više izgubili. Polovina koralnih grebena je ili nestala ili je u stanju propadanja. To je kao trka. Možemo li da preduzmemo nešto dok još ima vremena?



ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je majsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.