Toranj je bio visok 57 metara. Osnova je uramljena drvetom, a džinovska kugla na vrhu, prečnika 20 metara, je napravljena od čelika. U zemlji ispod, rečeno je da su se nalazili tuneli i "sistem gvozdenog korena" koji je prodirao duboko u zemlju. Nikola Tesla je verovao da je toranj samo početak čitavog sistema koji bi mogao isporučivati struju, bez žica, čitavom svetu.
Početkom 20. veka, Tesla je postao poznat po svom radu na neizmeničnoj struji, ali je imao i druge velike ideje. U svojoj laboratoriji u Koloradu radio je na eksperimentu za bežični prenos, pokušavajući da pošalje struju kroz zemlju. Iz njegovih beleški o ovom radu je teško izvući zaključke. Ali čini se da je najmanje u jednoj situaciji imao uspeha. Na kraju, on se vratio na istok uveren da može pretočiti ovu ideju u stvarnost, u mnogo većoj meri.
Tesla je obezbedio podršku od 150.000 dolara od Dž. P. Morgana. Investitora je najviše interesovala ideja o bežičnoj komunikaciji. Guljelmo Markoni, italijanski pronalazač, je u to vreme predstavio sistem bežične telegrafije, slanjem poruka sa brodova nazad na kopno. Ali Tesla je imao veće ideje.
Izgradnja je počela 1901. godine na Long Ajlendu na onome što će postati poznato kao Vardenklif toranj. Tesla je zamišljao da će to biti početak mreže kula, od najmanje 30 kula širom sveta. Verovao je da će mu te kule omogućiti da šalje struju kroz atmosferu, u koju bi se mogao uključiti svako sa ispavnom opremom. Električna energija bi bila sveprisutna. Učinio bi čitav ovaj svet svetlim.
Ipak, ova ideja nikada ne bi uspela: naučne teorije koje su podupirale Teslin san su kasnije razdvojene. Električna energija se može preneti kroz vazduh, ali količina snage koja je potrebna za slanje bilo kog značajnog iznosa čini ovo nepraktičnim sistemom. Čak i da je pokušao, Tesli je bilo potrebno više novca, što Morgan nije želeo da obezbedi. Bilo je izveštaja o varnicama koje su letele iz tornja, ali metalna sfera je i dalje stajala tamo iz misterioznih razloga.
Pošto su finansije presušile, Tesla je založio imovinu i na kraju, kako su se finansijski problemi povećavali, izgubio je sve u celosti. Novi vlasnik je 1917. godine rešio da uništi toranj dinamitom i pretvori ga u metalni otpad. Posle prve eksplozije kula se nakrivila prema tlu, a potom su je radnici srušili.
