Osam teorija zavere za koje se ispostavilo da su istinite

Većina teorija zavera se pokažu kao neistinite. Ipak, neke i nisu bile lažne...

Osam teorija zavere za koje se ispostavilo da su istinite Foto: Shutterstock

U nekim slučajevima stvarni život može da podseti na fikciju. Od zlokobnih istraživačkih projekata do zdravstvenih prikrivanja, donosimo vam osam primera u istoriji koji zvuče tako neverovatno kao da su smišljeni od strane teoretičara zavera:

1. CIA je zaista eksperimentisala sa kontrolom uma i psihodeličnim drogama

Centralna obaveštajna agencija (CIA) prosto izranja na površinu mnogih teorija zavera, ali takav ugled nije sasvim nezaslužen. Radovi objavljeni sedamdesetih godina otrkivaju da se tajna služba zaista bavila kontrolom uma, psihološkim mučenjem, zračenjem i terapijom električnih šokova u nizu studija o promeni ponašanja poznatog kao projekat MK-Ultra.

Više od 150 eksperimenata odvilo se između 1953. i 1964. godine, od kojih su mnogi uključivali davanje droge američkim građanima bez njihovog znanja i pristanka, i bez medicinskog nadzora. Cilj ovog istraživanja je bio da se rezviju tehnike i materijali za borbu protiv Sovjetskog Saveza i njihovih saveznika.

Ali su stvari postale zlokobnije. Tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Ričard Helms, je naredio uništavanje svih zapisa koji se odnose na MK-Ultra 1973. godine, što znači da nije ostalo dovoljno dokaza o opakim aktivnostima obaveštajnih službi. Zna se da su istraživači odgovorni za najmanje jendu hospitalizaciju i dvoje mrtvih, ali prava istina je verovatno mnogo gora.

2. Političari i industrijski lideri su namerno dovodili javnost u zabludu o zdravstvenim rizicima vezanim za pušenje


Pušenje povećava rizik od srčanog i moždanog udara, neplodnosti i čitave grupe kacnera. Ali u ranijim danima, velike kompanije su činile sve što su mogle koko bi ubedile kupce da cigarete nisu loše po njih. Čak su pokušali da ubede javnost da je pušenje zdravo. 

Duvanske kompanije su bile glavni lobisti i velikodušni donatori političkim kampanjama. U suštini, oni su potplaćivale političare i druge na moćnim pozicijama, dok su odbacivali rizik po zdravlje tvrdeći da je sam rizik neizvestan. Tek devedesetih godina - kada su dokazi protiv pušenja bili neosporni - kompanije su počele da priznaju da postoji zdravstveni rizik vezan za pušenje cigareta.

U 2006. godini, nakon sedmogodišnje parnice, sudija Gladis E. Kesler je ustanovila da su duvanske kompanije krive za zaveru, nakon što su "potisnuli istraživanje, uništili dokumente i manipulisali upotrebom nikotina kako bi povećali i produžili zavisnost".



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...