Kako je ideologija unazadila sovjetsku biologiju

I pre informatičke ere dešavalo se da nauka pretrpi teška poniženja, i to iz ideoloških razloga.

Kako je ideologija unazadila sovjetsku biologiju Foto: Wikimedia Commons/Trofim Denisovič Lisenko

U teško, sve teže, podnošljivoj buci na društvenim mrežama i raznim "izvorima" na internetu razum izgleda gubi bitku. Nadajmo se da neće izgubiti rat.

Umesto informacionog kanala, internet je postao mesto gde se dezinformacije množe progresivno. 

Nikome od nas život neće biti bolji ni kvalitetniji ako se oslanjamo, na primer, na astrologiju ili homeopatiju, jer ne nude razumna objašnjenja za svoje tvrdnje. Na ovu konstataciju odgovor je uglavnom - nisu prihvaćene zbog zavere, nečije. To je slučaj sa celom grupom "zamlaćujućih disciplina" pseudonauke. Kada budalaštinu proglasite za budalaštinu, često možete biti upitani da li ste lično videli Veliki prasak, ili da ste deo veće zavere. Samo se osvrnite oko sebe i poslušajte malo o ravnoj Zemlji, štetnosti vakcina, zatiranju autentične istorije...  

Pogledajte i Lenjinovi ostaci u sve boljem stanju? Kako je to moguće?

Međutim, i pre informatičke ere dešavalo se da nauka pretrpi teška poniženja, i to iz ideoloških razloga.

U Staljinovom Sovjetskom savezu, od tridesetih godina XX veka praksa je bila da konačnu odluku o ispravnosti neke naučne teorije, koja može imati posledice po društvo, donosi Centralni komitet Komunističke partije. Naučne publikacije prolazile su, naravno, procenu ideološke podobnosti. 

Nakon kolektivizacije obradivih površina sovjetska poljoprivreda počela je da slabi, a Staljinov strah da glad može da probudi sumnju u kvalitet sovjetskog ekonomskog sistema bio je opravdan. Među užarenim komunističkim demagozima našao se i Trofim Denisovič Lisenko koji predlaže brzo rešenje za poboljšanje prinosa žita i tvrdi da treba „likvidirati konzervativizam nasleđa“. U to vreme mlada naučna disciplina, genetika, predstavljena je kao buržoaska tvorevina, "ideološki stran pravac", donet iz inostranstva. Ubrzo, literatura koja se doticala genetike i ćelijske biologije bila je eliminisana iz biblioteka, a naučnici koji se nisu uklopili u "lisenkoizam" završili su u gulazima.

Pogledajte i Sovjetski majstori fotošopa: Kako je Staljin brisao ličnosti sa fotografija, ali i iz istorije

Trofim Denisovič Lisenko dobio je od Staljina podršku za svoj rad i istraživanja koja bi pokazala da se stečene osobine mogu naslediti. Oni koji u ovome nisu želeli da učestvuju završili su svoje karijere, mnogi genetičari u gulazima, neki i pred streljačkim vodom. Tek 1962. godine trojica sovjetskih naučnika, Zeljdovič, Ginzburg i Kapica, dobili su priliku da Lisenkov rad javno opovrgnu. A Lisenko je do tog doba bio "heroj socijalističkog rada, osam puta nosilac ordena Lenjina i tri puta Staljinove nagrade, sa pripadajućim privilegijama.

Sam Lisenko je o svojoj selekciji naučnika rekao:„Da biste dobili određeni rezultat, morate želeti da dobijete upravo taj rezultat; ako želite da dobijete određeni rezultat, vi ćete ga i dobiti. Meni su potrebni samo takvi ljudi, koji će dobiti ono što mi je potrebno.“



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.