-  

Članci

BOJA KOŽE: Šta je tačno rasa i da li postoji naučni osnov za nju?

Foto: AP/HRH Prince Henry of Wales
Foto: AP/HRH Prince Henry of Wales

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju
AUTOR: Elizabet Kolbert

Da li je rasa samo izmišljena etiketa koja se koristi da bi nas odredila i podelila?

U prvoj polovini XIX veka jedan od najistaknutijih američkih naučnika bio je doktor Samjuel Morton. Morton je živeo u Filadelfiji i sakupljao je lobanje. Nije bio izbirljiv u pogledu dobavljača. Primao je lobanje pronađene na bojnim poljima i ukradene iz katakombi. Jedna od njegovih najpoznatijih lobanja pripadala je Ircu koji je bio poslat u Tasmaniju kao osuđenik (i naposletku je obešen jer je ubijao i jeo druge zatvorenike). Sa svakom lobanjom Morton je sprovodio isti postupak. Napunio bi je crnim biberom u zrnu – kasnije je koristio sačmu – koji je potom istresao kako bi utvrdio zapreminu lobanje.

Saznajte i Kako smo izgubili tamnu boju kože?

Morton je verovao da se ljudi mogu podeliti u pet rasa i da one predstavljaju zasebne činove stvaranja. Rase imaju zasebne karakteristike koje odgovaraju njihovom mestu u božanski određenoj hijerarhiji. Mortonova „kraniometrija” pokazala je, tvrdio je, da su belci, ili „Kavkažani”, najinteligentnija rasa. Istačnoazijci – Morton je koristio termin „Mongoli” – premda „domišljati” i „prijemčivi za kultivisanje”, jedan su stupanj ispod. Potom dolaze Južnoazijci i za njima američki urođenici. Crnci, ili „Etiopljani”, nalaze se na dnu. U decenijama pre Američkog građanskog rata pobornici ropstva brzo su prihvatili Mortonove ideje. 

„Imao je veliki uticaj, naročito na jugu Sjedinjenih Država”, kaže Pol Volf Mičel, antropolog sa Univerziteta Pensilvanija, koji mi pokazuje ovu zbirku lobanja, sada smeštenu u Pen muzeju. Stojimo nad lobanjom Holanđanina s izrazito velikom glavom koji je pomogao naduvavanju Mortonove procene o kapacitetu „Kavkažana”. Kad je 1851. godine Morton umro, „Medicinski žurnal Čarlstona” iz Južne Karoline hvalio ga je zato što je „crncima odredio pravi položaj kao inferiornoj rasi”.

Pogledajte i Nastanak rasizma i podela na pet ljudskih rasa

Danas je Morton poznat kao otac „naučnog” rasizma. Mnogi užasi proteklih nekoliko vekova potiču od ideje da je jedna rasa inferiorna u odnosu na drugu, tako da je obilazak njegove kolekcije uznemirujuće iskustvo. Do izvesnog neugodnog stepena još uvek živimo pod uticajem Mortonove ostavštine: razlike među rasama i dalje oblikuju ljudske politike, susedstva i poimanja sebe.

To je tako, premda je ono što nam nauka danas govori o rasi upravo suprotno od onoga što je tvrdio Morton.

1 2 3 4 5 6 »
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje julskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.