Londonski metro, najstarija podzemna železnica na svetu

Londonski metro otvoren je 4. novembra 1863. godine, i najstariji je sistem podzemne železnice u svetu koji danas dnevno preveze više od tri miliona ljudi.

Londonski metro, najstarija podzemna železnica na svetu Foto: Profimedia

Početkom 19. veka, sa industrijskim razvitkom i porastom broja stanovnika, u Londonu se javlja ozbiljan problem sa prevozom. Za ovaj rastući problem javilo se jasno rešenje – razvitak podzemne železnice.

Isprva je korišćen krajnje neefikasan, ali na prvi pogled prililčno jednostavan metod, poznat kao “cut-and-cover” (“iseci i pokri”). Odgovarajuća ulica, ispod koje je podzemna trebalo da prolazi, bila bi iskopana do određene dubine. Nakona toga postavljane su šine i građen tunel od cigala. Po završetku izgradnje tunel se ponovo zakopavao. 

Pogledajte i Neobičan voz u Kini prolazi kroz stambenu zgradu: Sledeća stanica? Kuhinja! (VIDEO)

Prva trasa metroa nalazila se između Pedingtona i ulice Feringdon, u dužini od četiri kilometra. Gradnja se nastavila, a nova trasa bila je između Vestminstera i Južnog Kensingtona. Ove dve trase činile su današnju Kružnu liniju, a ti tuneli su i dalje u upotrebi.

Foto: Profimedia

Prelazak preko Temze omogućen je od 1869. godine, kada počinje da se koristi tunel koji ide ispod same reke - prvi tunel takve vrste u svetu, koji su izgradili otac i sin Brunel. Osim toga, otvara se još jedna linija ispod Temze, između Tauera i Bermondzija. Međutim, daljim razvitkom sistema, mane “cut-and-cover” metode postajale su sve očiglednije. 

Najveća tragedija u istoriji Londonskog metroa desila se 2005. godine, a to je napad bombaša samoubice. U razmaku od 50 sekundi desile su se 3 eksplozije, i to u vreme „jutarnjeg špica“. Povređeno je oko 600 ljudi, materijalna šteta je velika, a saobraćajni kolaps koji je nakon toga nastao jedan je od najvećih u istoriji Londona.

Ubrzo se pronalazi rešenje - izgradnja dubinskih podzemnih linija. 

Pogledajte i 8 najlepših metro stanica na svetu

Inžinjeri su koristili relativno postojan sloj gline u zemljištu na dubini od približno 20 metara. Posebne mašine su korišćene za iskopavanje uskih tunela (najčešće dva paralelna na malom rastojanju) u koje bi onda bili umetani čelični prstenovi i prefabrikovani čelični ili betonski elementi. Odatle i potiče popularan i opšte prihvaćen naziv – The Tube (zbog karakterističnog oblika tunela). Ovakav način izgradnje je bio daleko brži i nije ometaa normalno odvijanje saobraćaja.

Foto: Profimedia

Prva dubinska linija spajala je južni i centralni deo Londona, i bila je duga pet kilometara. Puštanjem ove linije u rad, svet dobija prvu elektrifikovanu dubinsku liniju podzemne železnice.

Saznajte i Kad i gde se pojavio prvi semafor (u Srbiji)?

Već tokom 20. veka, metro je doživeo procvat - otvaraju se nove linije, dok se stare elektrifikuju. 

Takođe, menja se i izgled metroa, jer celom mrežom upravlja kompjuterizovana centrala, uloga vozača je samo da otvara i zatvara vrata i da u slučaju kvara automatskog sistema preuzme kontrolu nad vozilom.

Londonski metro danas ima ukupno 275 stanica. Četrnaest se nalazi van M25 prstena, opšte-prihvaćene granice Šireg Londona. Većina stanica u centralnom Londonu je ispod zemlje tako da sve stanice ukupno imaju čak 412 pokretnih stepenica. One se namenski prave za svaku pojedinačnu stanicu i na svaki sat, svaka od njih preveze približno 13.000 ljudi. Najdublja stanica je Hampstead na 58,5 metara ispod zemlje.

Do 2030. za unapređenje Londonskog metroa planirano je 16 milijardi funti.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje u novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija.