Grad u kom mrtvi govore o životu: Viminacijum - tajne neopljačkanih sarkofaga (VIDEO)

Pronalaženje rimskih sarkofaga od olova prava je retkost, dok otkriće neopljačkanog sarkofaga - gotovo da spada u čudo. U Viminacijumu su nedavno otkrivena čak dva takva sanduka. Međutim, sahranjivanje u sarkofazima od olova, sa zlatnim predmetima nije bio rimski običaj. Ko su onda ljudi čiji su ostaci otkriveni? Odakle su došli? Ko ih je oplakivao? U potrazi za odgovorima, zavirili smo u ove sarkofage i pokušali da saznamo sve o tim predmetima i evo kakve su tajne otkrili.

Grad u kom mrtvi govore o životu: Viminacijum - tajne neopljačkanih sarkofaga (VIDEO) Foto: Ivan Sekerić
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Sedimo u dvorištu Domusa, kompleksa izgrađenog na prostoru na kom je lovio Hadrijan, kojim je prolazio Konstantin Veliki, a svoj logor podigla jedna od čuvenih legija, VII Klaudijeva, dok nam arheolog Miomir Korać na telefonu pokazuje snimak na kom se vidi uzbudljiv trenutak otvaranja neopljačkanog sarkofaga s kraja trećeg ili početka četvrtog veka. Pitam da li mogu da opišu šta osećaju u trenutku kada se nađu "oči u oči" sa skeletom starim oko 1.800 godina:

"Baš su me nedavno pitali da li je istina da se ponašate kao deca na terenu? Jeste tako. Taj adrenalin, taj, taj trenutak teško je opisati rečima, treba ga doživeti", kaže nam Ilija Danković, arheolog sa Arheološkog instituta u Beogradu.

Pronalaženje rimskih sarkofaga od olova prava je retkost, dok otkriće neopljačkanog sarkofaga - gotovo da spada u čudo. U Viminacijumu su nedavno otkrivena čak dva takva sanduka. 

Svi sagovornici ističu koliko je retko pronaći neopljačkan sarkofag: "Tokom nedavnih istraživanja pronašli smo šipku sa zakrivljenim vrhom kojom su pljačkaši zapravo sondirali teren", kaže Ilija Danković. "Tamo gde šipka o nešto udari, tu iskopaju jednu rupu i kroz nju pokradu sve iz sanduka. Postoji mogućnost i da su spuštali sitniju decu da pokradu sarkofag, jer su te rupe dosta male, ali su ipak uspevali sve da pokupe", dodaje dr Bebina Milovanović arheolog i deo tima koji je nedavno iskopao sarkofage koji su okupirali pažnju domaće i svetske stručne javnosti.

Opljačkani olovni sarkofag; Foto: Ivan Sekerić

Od gotovo četrnaest i po hiljada sarkofaga, koliko je iskopano na Viminacijumu, svega trideset je napravljeno od olova, a tek u nekoliko su pronađeni zlatni predmeti.

ŽIVOT U METROPOLI

"Kako smo saznali kako Viminacijum izgleda u prošlosti? Interesantno, ne na osnovu istraživanja grada Viminacijuma, što bi bilo normalno i logično, nego smo poslednjih nekoliko decenija istraživali rimske nekropole ili groblja i istražili, ni manje ni više, nego 14.500 grobova. To je najveći broj grobova istražen u rimskoj imperiji", kaže Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta.

A šta su "rekli" mrtvi? Rekli su da su u Viminacijum dolazili sa svih strana Rimskog carstva, što je utvrđeno na osnovu analiza stroncijuma na zubima. Tim analizama utvrđeno je da na Viminacijumu postoji čak deset kategorija stanovnika od kojih deset uopšte nisu sa ovih prostora.

"Pokazalo se da je Viminacijum jedan veliki grad u koji su dolazili ljudi iz različitih oblasti. Zamislite taj Rim, tu rimsku imperiju kao jednu Evropsku uniju u kome slobodna razmena ljudi, ideja i robe, centralna maksima i gde ste u potrazi za poslom prolazili različite prostore", dodaje dr Korać.

Maketa grada Viminacijuma; Foto: Ivan Sekerić

U Viminacijumu se regrutuju najelitnije trupe. Vojska ima novac, dobija platu u srebrnim denarima. Mnogi isluženi, ali i mladi vojnici doseljavaju se sa svojim porodicama, romanizacija odmiče, povećava se broj civilnog stanovništva, formiraju se razne zanatske radionice, pristižu trgovci iz svih krajeva carstva i svi oni koji gledaju da steknu ekonomsku korist od prisustva vojske.

Život u glavnom gradu Gornje Mezije cveta, ekonomski jača, mešaju se kulture, poštuju se običaji i bogovi, i na kraju se - umire. 

OLOVNI SARKOFAZI PRIČAJU PRIČU

Iskopavanja na Viminacijumu traju dugi niz sezona, a za to vreme istraženo je oko 14.500 grobova. Većina njih, pronađena je opljačkana, što je sudbina najvećeg broja grobnih celina, naročito onih sarkofaga pravljenih od tvrđih materijala.

Poslednjih pet godina traju zaštitna iskopavanja na prostoru ugljenokopa Termoelektrane Drmno, gde su ovi neopljačkani sarkofazi i otkriveni.

"Ove sezone došao je red na taj jedan deo koji se nalazi južno od samog grada Viminacijuma i tu smo otkrili put koji od gradske kapije, jedne od gradskih kapija vodi ka unutrašnjosti provincije i sa obe strane tog puta otkrivena je nekropola: sa zapadne strane puta iz četvrtog veka, a sa istočne strane se razvijala u periodu od drugog do četvrtog veka", objašnjava arheolog Ilija Danković. Na tom delu otkriveno je nekoliko stotina sarkofaga, među kojima tri  olovna, od kojih dva neopljačkana - koja su privukla pažnju i svetske i domaće i nestručne i stručne javnosti.

Pitamo, odakle ti olovni sarkofazi baš u Viminacijumu? Čiji je običaj sahranjivanje u sarkofazima od tog matrijala? I što je još neobičnije, ko su ljudi koji su svoje bližnje sahranjivali sa zlatom, ako se zna da praktični Rimljani nisu imali takav običaj?

"Ovi olovni sarkofazi su verovatno su pripadali stanovništvu sa Blikog Istoka i iz Male Azije, koji su ovde dolazili, pre svega, kao zanatlije, ali i kao trgovci. Najpoznatije radionice gde su se izrađivali sarkofazi od olova su bile u Jerusalimu i u Bejrutu, a zatim su svoju proizvodnju proširili čitavim Rimskim carstvom", objašnjava dr Bebina Milovanović.

Neopljačkan olovni sarkofag, s kraja III ili s početka IV veka; Foto: Ivan Sekerić 

Rasprostranjenost olovnih sarkofaga, sličnih po ukrasu, je tanana, kako kaže arheolog Danković, ali rasprostranjena. To može da znači da su ti ljudi delili pripadnost možda istom narodu ili istoj verskoj sekti. Krajem trećeg, početkom četvrtog veka na prostoru Rimskog carstva postoji više različitih verskih grupa. Sinkretizam, mešanje kultova, javlja se mitraizam... Živo je i hrišćanstvo, ali ne onakvo kakvo danas poznajemo.

Na osnovu dosadašnjih istraživanja može da se zaključi da se u olovnim sarkofazima, na kojima se ponavljaju motivi astragala, ukrštenih linija i zvezdasti motiv, uglavnom sahranjuju žene i deca. Sekeletni materijal pronađen u ovim sarkofazima otkriva da su u ovim sarkofazima bila sahranjena deca, šestomesečna beba, i devojčica od otprilike tri godine.

Uzbuđenje koje su osetili kada su shvatili da sarkofazi nisu opljačkani, ne mogu da opišu rečima, a još veće uzbuđenje usledilo je kada je svaki od predmeta počeo da priča svoju priču. 

U jednom od sarkofaga, nakon podizanja lobanje, pronađen je novac Faustine, žene jednog rimskog imperatora, što pokojnike smešta u kraj trećeg ili početak četvrtog veka.

Pronađeni su ostaci tkanine, pokrova u koji su ta verovatno bila umotana pre polaganja u sarkofag. Kod trogodišnje devojčice pronađeni su i tragove kožne obuće.

U manjem sarkofagu, uz noge bio je položen keramički lonac, kakvi se često nalaze u grobovima i za njih postoji osnovna pretpostavka da je tu je bila neka ponuda, da li u hrani, da li u piću, vrsta votivnih darova. Međutim, pošto olovo ima svojstvo da malo bolje sačuva organske materijale, u ovom loncu otkriveno je pet drvenih štapića koji su paljeni sa jedne strane i zatim gašeni u loncu. U ovom trenutku ne može da se tvrdi šta je to tačno značilo, priča arheolog Ilija Danković, ali vervatno je bio u pitanju neke vrsta pogrebne magije u svrhu smirivanju duše, kako ona ne bi postala zla, i vratila se da proganja žive.

Artefakti pronađeni u sarkofagu; Foto: Ivan Sekerić

Sarkofag trogodišnje devojčice ističe se po velikom broju zlatnih predmeta.

Ta devojčica imala je u sarkofagu jedinstven medaljon od zlatnog lima u obliku pelte - štita Amazonki, koji ima zaštitničku simboliku, kao i prsten u obliku zimije od zlata. Samo dva metra od njenog sarkofaga bila je sahranjena odrasla ženska osoba, isto orijentisana, u istom nivou, koja je imala srebrni prsten u obliku zmije, ali i preslicu - simbol materinstva.

Zlatni prsten u obliku zmije; Foto: Arheološki park Viminacijum

OBRAĆANJE BOGOVIMA

Među predmetima koji su nađeni u sarkofagu je bila je i jedna presavijena tabela - listić od srebra, i na njoj urezana slova. Taj listić je, zbog slova koja su na njemu urezana, izazvao najveću pažnju i arheologa i javnosti.

"Tabele, zapravo, lamele od srebra i od zlata koje nalazimo, za sada samo u dečjim grobova, i ne samo u sarkofazima od olova, isključivo se javljaju kod dece i kod osoba mlađeg uzrasta koji su bolovali verovatno od nekih bolesti. One se sahranjuju sa takvim lamelama, na kojima stoje neki specifični natpisi gde se mole bogovi za ozdravljenje te osobe ili da na tom drugom svetu žive u nekom blagostanju", kaže Bebina Milovanović.

Uspeli su, veoma oprezno, posebnim metodom, da tu lameli otvore. Otvorena ona ima otprilike pet i po puta tri i po santimetara i na njoj nekakav tekst. Naravno probali su da ga dešifruju. Učinilo im se da postoje elementi koji ukazuju da postoji mogućnost da na njoj piše Hrist.

"Videli smo da je napisan starogrčkim jezikom. Svako je video tetu, epsilon, psi, omegu i tako dalje, razna slova. Videli smo H videli smo R, naznačilo se neko S, T... I onda, znate, postoje trenuci u nauci, kada stavljate glavu na panj. Ima takvih trenutaka", priča dr Miomir Korać i nastavlja, "i onda smo izašli sa onim što nam se učinilo, onim što smo videli. Da li će to biti baš tako... Napravićemo u sledećem periodu neka mikronska uvećanja. Možda čak i neku vrstu rendgenskog snimka, otiska, jer mnogo je tu pregiba preloma od presavijanja, možda nam se učinilo nešto slovom što nije slovo, ali zašto ne izreći nešto što vam se čini da je tako. Ako je tako, onda to ima mnogo posledica."

 

Možda će vas zanimati i:



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.