Rešena misterija iz 1952. godine: Šta je prouzrokovalo smrtonosnu maglu u Londonu?

Žitelje Londona redovno prate magla, rosulja i oblaci tokom zime. Međutim, početkom decembra 1952. godine, gradska magla je imala smrtonosan ishod.

Rešena misterija iz 1952. godine: Šta je prouzrokovalo smrtonosnu maglu u Londonu? Foto: Wikimedia Commons/Edward

„Veliki dim“ je za pet dana ubio 4.000 ljudi, a 150.000 stanovnika je imalo ozbiljno ugroženo zdravlje i morali su da posete doktora zbog infekcije respiratornog trakta. U dugoročnom periodu, 12.000 ljudi je umrlo od ubistvene magle, kao i hiljade životinja.

Ovaj čudan i zastrašujući događaj je oduvek izazivao nedoumice među naučnicima. Međutim, nova studija, koja je objavljena u časopisu Proceedings of the National Academies of Sciences, želela je da otkrije odgovore na pitanja o poreklu magle koja je postala smrtonosna, kao i zašto je bila opasna.

Grad kulture, istorije i prirode: Samo 10 od bezbroj fenomenalnih razloga da posetite London

Međunarodni tim naučnika iz Kine, SAD-a i Velike Britanije je pokušao da u laboratoriji napravi maglu iz Londona i da je uporedi sa zabeleženim atmosferskim uslovima u dva veoma zagađena kineska grada, Peking i Si'an. 

Sulfati su bili ključna komponenta u Londonskoj magli, zbog koji je magla bila gusta, neprijatnog mirisa i otrovna. Oduvek se pretpostavljalo da je Londonska magla bila uzrokovana sumpor-dioksidom koji se emitovao iz uglja niskog kvaliteta iz dimnjaka, industrijskih pogona i elektrana. Ipak, ostalo je nepoznato kako se ovaj sumpor-dioskid pretvorio u sumpornu kiselinu.

Saznajte i 40.000 godina istorije Londona prikazanih na nesvakidašnji način

„Naši rezultati su pokazali da je proces bio olakšan azot-dioskidom, još jednim proizvodom sagorevanja uglja“, rekao je autor studije Renyi Zhang u saopštenju.

„Drugi ključni aspekt u pretvaranju sumpor-dioksida u sulfat jeste proizvodnja čestica kiseline, koje su naknadno inhibirale ovaj proces. Prirodna magla sadrži veće čestice nekoliko desetina mikrometara, a kiselina koja se stvorila bila je dovoljno razblažena. Isparavanje ovih delova magle, a potom ostatak manjih kiselih delova izmaglice je pokrio grad“, dodaje Zhang.

Slična hemijska reakcija se trenutno dešava u vazduhu industrijskih azijskih gradova, od kojih se mnogi nalaze u Kini. Međutim, nekoliko razlika u prirodi sprečava maglu da se pretvori u sumpornu kiselinu. Visok nivo amonijaka iz široke upotrebe đubriva u Kini i drumski saobraćaj neutrališe čestice. Ovo je čini manje kiselom, ali i dalje neprijatnim koktelom sumpor-dioskida i azot dioksida.

Otkrijte i Priča o misterioznom Londonskom kamenu

„Mislimo da smo pomogli da se reši misterija londonske magle iz 1952. godine i takođe dali Kini neke ideje kako da poboljša kvalitet vazduha. Smanjenje emisije azot-monoksida i amonijaka je efikasna u sprečavanju ovog procesa formiranja sulfata“, završava svoje izlaganje Zhang.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...