Hoće li najnovija analiza najstarijeg ljudskog DNK promeniti evolutivno stablo?

Naučnici su analizirali segment do sada najstarijeg ljudskog DNK, koji je uzet sa uzorka zuba starih 430.000 godina i bedrenih kosti fosila otkrivenih na severu Španije. Oni su uvereni da bi saznanja do kojih su došli prilikom ovog zadivljujućeg poduhvata mogla da izmene evolutivno stablo drevnih ljudskih vrsta, uključujući i one iz kojih se razvio savremeni čovek.

Hoće li najnovija analiza najstarijeg ljudskog DNK promeniti evolutivno stablo? Foto: Profimedia

Sve je počelo 1997. godine, kada su arheolozi u Pećini kostiju, na severu Španije, iskopali ostatke 28 skeleta, starih oko 430.000 godina. Na osnovu nagoveštaja nastanka istaknutog grebena obrva na lobanjama, naučnici su zaključili da je reč o prvim predstavnicima neandertalaca, koji će se potpuno razviti tek 100.000 godina i biti priznati kao vrsta.

Nova saznanja, objavljena u časopisu Nature, ukazuju, međutim, na to da nije reč o ranim precima ove vrste, već o potpuno priznatim neandertalcima. Osim što njihovo poreklo pomera 100.000 godina u prošlost, novo istraživanje takođe navodi na zaključak da su se neandertalci i njima veoma srodna vrsta, tzv. denisovci (koji su živeli hiljade kilometara dalje, na jugu Sibira) već bili razdvojili kada su neandertalci sahranjeni u Pećini kostiju.

Saznajte i Kada su ljudi i neandertalci počeli da se ukrštaju?

Ukoliko je to zaista tačno, to bi značilo da su se naši preci odvojili od neandertalaca/denisovaca stotine hiljada godina ranije nego što se pretpostavljalo. Prilikom ranijih genetskih istraživanja, naučnici su, naime, zaključili da su se naši preci odvojili od neandertalaca/denisovaca pre 315.000 do 540.000 godina. Međutim, ukoliko su potpuno formirani neandertalci postojali još pre 430.000 godina, to bi značilo da smo se od naših predaka odvojili mnogo ranije, možda još pre 750.000 godina, zaključuju naučnici.

Ovo otkriće bitno menja dosadašnja saznanja o našem poreklu i znači da vrsta za koju se pretpostavljalo da smo od nje potekli, Homo heidelbergensis, verovatno nije bila naš predak, budući da se pretpostavlja da je ta vrsta nastala najranije 50.000 godina posle odvajanja savremenog čoveka i neandertalaca/denisovaca.

To bi značilo da je krivac za nastanak sve tri vrste vrlo lako mogla da bude manje poznata vrsta Homo antecessor opisana na osnovu ostataka takođe otkrivenih u Španiji, ali koji su stari oko 900.000 godina.

Saznajte i Kako su neandertalci uticali na zdravlje modernog čoveka?

Izvor: Blic.rs



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.