Ideja koja bi mogla da spase planetu: Hoće li ovi projekti usporiti klimatske promene?

Nakon što je usvojen sporazum u Parizu, postoje izgledi da ćemo se u budućnosti oslanjati na velike projekte pomoću kojih će se iz atmosfere apsorbovati ugljen-dioksid.

Ideja koja bi mogla da spase planetu: Hoće li ovi projekti usporiti klimatske promene? Foto: Shutterstock

“Optimizam postoji kada je reč o delotvornosti i izvodljivosti ovih projekata jer se veruje da ćemo u budućnosti uspeti da uklonimo ugljen-dioksid iz atmosfere”, rekao je u telefonskom intervjuu Fil Vilijamson, ekolog Univerziteta u Istočnoj Angliji i kordinator Odbora za zaštitu životne sredine u Velikoj Britaniji. Vilijamson smatra da je hitno potrebno istražiti moguće posledice ovih projekata.

Ovaj naučnik je razmatrao uticaj tehnologije BECCS, odnosno uticaj zadržavanja i skladištenja ugljenika tokom procesa spaljivanja useva u termoelektranama, radi dobijanja energije. Došao je do zaključka da bi ovi usevi trebalo da postoje isključivo radi uklanjanja ugljen-dioksida, i to na površini od 430 do 580 miliona hektara.

Pogledajte:Globalno zagrevanje: Ko je kriv?

On je takođe analizirao mogući uticaj tehnike povećanja ugljen-dioksida koji je izolovan u zemljištu. Izolacija je moguća uz pomoć biouglja koji se dodaje zemljištu i koji zadržava ugljen-dioksid i na taj način umanjuje nivo atmosferskog zagađenja. Ukoliko bi recimo milioni hektara bili pokriveni primenom biouglja – što je i potrebno da bi se rešio problem sa ugljenikom, tada bi albedo zemljišta bila smanjen, što bi povećalo apsorpciju toplote naše planete.

Alternativa ovoj tehnici bila bi posipanje usitnjenog minerala kao što je silikat, po površini zemljišta. Ipak, da bi se smanjila količina ugljenika u atmosferi, potrebno je da se pet kilograma usitnjenje stene silikata posipa po metru kvadratnom na bar 45 odsto zemljista, u svakoj zemlji.

Zagađenje vazduha: 6 država koje emituju najviše ugljen-dioksida

Ken Kaldeir, meteorolog i klimatolog s Naučnog instituta „Karnegi“, dugo se zalagao za razvoj tehnologije uz pomoć koje bi se uklonio ugljenik iza atmosfere. On je, baš kao i njegove kolege, smatrao da se proces apsorpcije mora što pre obaviti jer u suprotnom može doći do značajnih klimatskih promena.

Još ranije je Vilijamson izneo svoj stav o mogućem geoinžinjerskom projektu koji je podrazumevao da se ugljenik skladišti tako što će okean biti fertilizovan gvođem.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.