Svetska nedelja vode: Podzemne vode – zaboravljeno blago

Svetska nedelja vode, pod sloganom "Voda i klimatske promene – ubrzavanje akcije", trebalo je da se obeleži od 23. do 28. avgusta u Stokholmu. Zbog pandemije novog virusa korona glavni skup je otkazan, ali naučnici i aktivisti širom sveta na različite načine obeležavaju ovi nedelju.

Svetska nedelja vode: Podzemne vode – zaboravljeno blago Foto: Shutterstock

Svetska nedelja vode je široka platforma koja okuplja različite profesije i učesnike iz čitavog sveta sa zajedničkim imeniteljem voda. Svrha i cilj događaja su saradnja i povezivanje u oblasti voda, kao i u pronalaženju najrazličitijih novih rešenja. Dosad je događaj okupio više od 4.000 učesnika iz više od 1000 organizacija iz preko 130 zemalja. Izbijanje pandemije korona virusa i briga za zdravlje zajednice prisilili su organizatore da prvi put otkažu Svetsku nedelju voda, koja je trebalo da se jubilarni 30. put održi u Stokholmu, od 23. do 28. avgusta. Poput mnogih globalnih događaja, i ovaj izuzetno uticajan i respektabilan skup, značajan za globalnu zajednicu, naučnike, privredu i sve one koji utiču na svetsku politiku, otkazan je i preseljen na virtuelni nivo, tako da ćemo ovog avgusta biti u prilici da pratimo neke sesije od naših kuća.

Ovogodišnja tema "Voda i klimatske promene – ubrzavanje akcije", fokus stavlja na inovacije, nauku i aktivnosti koje se preduzimaju za adekvatan odgovor na klimatske promene u budućnosti. Poziv za delovanje u primeni mera adaptacije u oblasti voda sugeriše na hitnost i nameće potrebu da učimo iz onoga što već sprovodimo u praksi, pozivajući nas da se zapitamo šta deluje, a šta ne, ali i da istražujemo kako možemo krenuti napred i na koji način da delujemo u budućnosti. Tema nas navodi na traženje novih rešenja za sektor voda jer one ne mogu da čekaju. Svetska nedelja vode 2020. nudi saradnju koja nam je svima potrebna i omogućava nam deljenje znanja koje je neophodno.

Dobitnik Stokholmske nagrade za vodu 2020. godine, hidrogeolog dr Džon Čeri

Dr Džon Čeri (John Cherry) je dobitnik Stokholmske nagrade za vodu 2020. godine za istraživanje koje je podiglo svest o porastu ugroženosti podzemnih voda u svetu. Ovaj poznati hidrogeolog uspostavio je novu oblast istraživanja koja je dovela do boljeg razumevanja zagađenja podzemnih voda kao i efikasnijih metoda za rešavanje problema zagađenja. Kretanje različitih zagađivača kroz sisteme cirkulacije podzemnih voda je izuzetno složen proces koji zavisi od mnogo faktora: od vrste zagađujuće materije koja dospe u podzemlje, od specifičnih karakteristika sredine kroz koju se kreće, zatim od kombinacije stenskih masa i hidrauličkih veza koje postoje ispod zemlje. Dr Čeri je počeo pionirski da proučava potpuno novu granu teorijske i praktične nauke koja se odnosila na razumevanje načina na koji se zagađivači podzemnih voda javljaju i kreću u prirodnom okruženju. "Njegov doprinos je usmeren na naučno razumevanje ranjivosti podzemnih voda", kako je rekao Torgni Holmgren (Torgny Holmgren), izvršni direktor Međunarodnog vodnog instituta u Stokholmu, predstavljajući pobednika i dodao: "Dr Čeri je svoj profesionalni život posvetio jednom od najvažnijih, ali i najnevidljivijih stanja vode, podzemnim vodama."

Veliki je zagovornik demokratizacije nauke i deljenja znanja, jedan od aktera velikog projekta podzemnih voda u okviru koga je omogućena besplatna upotreba udžbenika i stručnih tekstova za svakoga.

U izjavi, povodom nagrade koju je dobio dr Džon Čeri je rekao: "Veoma mi je drago što sam primio nagradu za vodu u Stokholmu i dobio priliku da govorim o važnosti zaštite podzemnih voda…. U narednim godinama, kada će naša planeta imati dodatne dve ili tri milijarde stanovnika, većina njih će se osloniti na podzemne vode."

Podzemne vode – zaboravljeno blago

Od ukupnih voda na planeti 97,5 odsto čine slane vode svetskog mora, slatkovodne sveže vode čine svega 2,5 odsto, posmatrajući dalje od tog malog dela 68,7 odsto vode se nalazi zarobljeno u glečerima i večitom snegu, 30 odsto čine podzemne vode, a sve ostalo (reke, jezera, močvare i drugo) predstavljeno je sa preostalih 1,3 odsto. Imajući u vidu takvu raspodelu svetskih voda, opravdana je tvrdnja da su podzemne vode zaista zapostavljeno i zaboravljeno blago. Suprotno laičkim tumačenjima da su zaštićene jer su sakrivene ispod zemlje i da su njihove količine neograničene, te da se isključivo posmatraju kao obnovljivi resurs, one su veoma su osetljive na zagađenje, a dostupne količine i obnovljivost su veoma fleksibilne kategorije.

Ciklus kruženja vode kod ležišta podzemnih voda koja imaju direktnu vezu sa površinom i koje se nalaze u plićim izdanima je brži te se i kretanje u ciklusu kruženja može pratiti i jednostavno računati. Kod dubokih izdani –  ležišta podzemnih voda, dostupnost i obnovljivost postaju složeniji i dugotrajniji ciklusi. U nekim situacijama bušenjem bunara i bušotina mi na površini dobijemo vodu koja je stara i nekoliko hiljada godina, što veoma pojednostavljeno znači da je jedna kap vode koja nam dođe sa velike dubine bila na površini kao kap kiše pre više desetina hiljada godina, da je dugo putovala podzemnim sistemima i ponovo se vratila na površinu, tako što smo je mi iscrpeli kroz jednu bušotinu. Starost podzemne vode može varirati od nekoliko dana do nekoliko hiljada godina.

Često se previdi i činjenica, koju ističe ovogodišnji laurelat iz Stokholma, ali i podaci iz globalnih statistika: "Danas gotovo polovina globalnog stanovništva pije podzemne vode". Potreba za eksploatacijom podzemnih voda u svetu raste sa potrebama za vodom koja se, naravno, povećava sa porastom broja stanovnika, dok se sa druge strane, usložnjava sa sve većom pretnjom od klimatskih promena. Porast globalne temperature kao direktna manifestacija klimatskih promena direktno utiče na proces distribucije vode u prirodi ali i druge komponente vodoprivrednih sistema, te su vode kao resurs najizloženije klimatskim promenama. U tom smislu Srbija nije izuzetak, naprotiv morali bi znatno detaljnije da analiziramo uticaj klimatskih promena na naše vode, kako površinske tako i podzemne.

Suprotno nekim uverenjima da smo vrlo bogati vodom, mi u Srbiji u ovom trenutku imamo dovoljno resursa, ali ukoliko ne budemo pažljivo planirali njihovo racionalno korišćenje i pozabavili se pitanjem podzemnih voda i njihove dostupnosti, u vremenu klimatskih izazova možemo veoma lako ostati bez njih. Opservacija uticaja klimatskih promena na podzemne vode Srbije gotovo da i ne postoji, monitoring je parcijalno organizovan i svakako nedovoljan za ozbiljnija predviđanja uticaja klimatskih promena u budućnosti, i sve to uz činjenicu da više od 70odsto stanovništva Srbije u sistemima za javno vodosnabdevanje koristi izvorišta podzemnih voda.

Beogradske podzemne vode

Beogradski prostor karakteriše spoljašnja lepota, položaj na ušću dve reke, sa specifičnom topografijom ravnice na prostoru Novog Beograda i brdovitim delom južno od Save i Dunava, oblikovan tokom burne geološke istorije. Ispod Beograda sudara se nekoliko tipskih geoloških sredina, Panonski basen sa severa sa Srpsko makedonskom masom sa juga, upletene su tu i vulkanske aktivnosti okoline Avale…

O geologiji Beograda mogu se ispričati razne zanimljive priče, a ono što je izvesno, raznovrsna geologija je osnov za različite tipove podzemnih voda koji se nalaze ispod beogradskih ulica i trgova. Neke od karakterističnih su izdani u pančevačkiom ritu (prostrana aluvijalna ravan između Dunava i Tamiša); unutar zemunskog lesnog platoa (teren severno od aluvijalne ravni Save do sela  Jakova, Surčina, Bežanije, pa do Dunava), ili šumadijska mezozojska greda koja se pruža pravcem sever-jug, od Kosmaja na jugu do Dunava na severu, odnosno do Kalemegdana. Sve te različite geološke sredine su rezervoari za različite tipove beogradskih podzemnih voda.

Za stanovnike Beograda najznačajnija je Makiška izdan koja obuhvata aluvijalne ravni leve obale Save i izdan na Adi Ciganliji, koje su hidraulički direktno povezane sa vodama reke Save. Ta izdan se koristi za organizovano vodosnabdevanje stanovništva grada Beograda. Beogradski vodovod se sa oko 50 odsto oslanja na podzemne vode iz aluviona koje se crpe iz 98 reni bunara sa horizontalnim drenovima i 45 vertikalnih bunara čija izdašnost varira od 30 do 100 l/s. Vode reke Save i podzemne vode Makiške izdani su jedina beogradska izvorišta

Pojedini kaptirani izvori, imali su velikog značaja u istoriji i kulturi našeg grada, a danas su u sistemu monitoringa kvaliteta kao vode sa javnih česama (26 pojava, neke od njih su Hajdučka česma, česma Sveta Petka Kalemegdan, izvor Sakinac na  Avali, Topčiderske česma, česma kod Miloševog konaka ili izvor Radmilovac, i mnoge druge), danas su gotovo zaboravljeni i zapušteni.

Mineralne i termomineralne vode

Mineralne i termomineralne vode su, u toku višedecenijskog korišćenja, pokazale svoju potencijalnu višestruku upotrebnu vrednost ne samo sa zdravstvenog-balneoterapeutskog aspekta, već i sa stanovišta afirmacije lokaliteta gde se nalaze, kroz razvoj turizma i rekreacije kao što je Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Ovča i druge. Neke od njih, koje dosad nisu afirmisane u dovoljnoj meri, zbog svog hemizma i kapaciteta zaslužuju veću pažnju, kao što su: potez Leštane – Vrčin-Boleč (veći broj mineralnih i termomineralnih voda), Gročica i Slanački ključ, mineralne vode Višnjičke banje, Kumodraški potok-termomineralna voda, termomineralna voda u Surčinu, mineralne i termomineralne vode Rudovaca i Čibutkovice.

Ukupo je zabeležena 21 pojava mineralnih i termomineralnih voda koje svakako predstavljaju veliki, i činjenica je, neiskorišćeni potencijal grada. Zanimljiv podatak je da je u Surčinu iz bunara jednog privatnog investitora dobijena voda temperature 33 0S i logično je što privatni sektor brzo reaguje, videvši razvojnu šansu, a šansi je bezbroj sa tako toplom vodom od gajenja povrća u toplim lejama do centara za rekreaciju i naravno upotrebe toplotne energije za grejanje. Na dubinama od 750 m mogu se očekivati temperature oko 500S. Pozitivni primeri su pionirski, parcijalni i nedovoljno afirmisani, široj javnosti gotovo nepoznati.

Pre nekoliko godina realizovan je jedan značajan projekat u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine "Inovirani katastra vodnih pojava i objekata na teritoriji grada Beograda" i doneo je podatke o resursima podzemnih voda: naime, na 17 beogradskih opština došlo se do brojke od 1.086 izvora i 1.605 bunara, što je ukupno 2.691 pojava, a to jeste broj lokacija na kojima se mi srećemo sa našim podzemnim vodama.

Uticaj klimatskih promena na podzemne vode

Klimatske promene doneće dodatni pritisak na inače osetljive resurse podzemnih voda, jer povećane temperature prouzrokuju povećane potrebe za vodom za sav živi svet, a dostupnost vode se smanjuje. Maksimalno pojednostavljeno, biće je najmanje u periodima kada nam najviše bude trebala. Neravnomerna distribucija padavina tokom godine, odraziće se na prirodne cikluse kruženja, što će se odraziti i na prihranjivanje izdani podzemnih voda, te će se nivoi podzemnih voda spuštati, a opasnost od precrpljivanja rasti

Posledice na kvalitet i sa 10 odsto smanjenja godišnjeg intenziteta obnavljanja biće dramatične i opipljive u javnom vodosnabdevanju. Iste količine zagađujućih materija u smanjenoj količini izazivaće veće pretnje po kvali

Klimatske promene pogađaju sve sektore i segmente našeg okruženja ali su interakcije sa sektorom voda najsloženije. Voda nam je potrebna za vodosnabdevanje, obilato je koristimo u energetici, u poljoprivredi za navodnjavanje, biodiverzitet je, kao i čovek potpuno zavistan od vode, javno zdravlje neizostavno uključuje pristup kvalitetnoj vodi kao jedan od preduslova dobrog zdravlja. Pogađajući vode, klimatske promene pogađaju sve segmente naših života. Možda će nas upravo nadolazeće pretnje koje sa sobom nose klimatske promene, manifestovane kroz nestašicu vode primorati da preispitamo mogućnosti višenamenskog korišćenja podzemnih voda Beograda.

Poslovica iz naslova ovog teksta, nastala je iz viševekovnog iskustva naroda: "Koju vodu moraš piti nemoj je mutiti". Poslužimo se njome kao univerzalnom porukom za sve koji piju vodu iz podzemnih rezervoara, jer je od ključne važnosti da ne zagađujemo svoje podzemne vode obzirom da će nam još dugo gasiti žeđ i zavisićemo od raspoložive podzemne vode u mnogim sektorima.

Dopirnos građana – građani naučni istraživači

Isto tako, važno je da budemo spremni da damo svoj doprinos, a upravo mali primer može da bude inovativan i zanimljiv pristup kroz projekat TeRRIFFICA (http://belgrade.terrifica.eu/), u okviru koga kao građani naučni istraživači svi mogu da daju svoj doprinos i pozvani su da na interaktivnoj mapi označe izazove nastale usled klimatskih promena, u koje s vakako spadaju i vode ugrožene klimatskim promenama.

Izvor: Elementarijum

 

Možda će vas zanimati i:



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.