Grupa istraživača sa nekoliko svetskih univerziteta nedavno je objavila studiju pod naslovom Annual Bands in Vertebrae Validated by Bomb Radiocarbon Assays Provide Estimates of Age and Growth of Whale Sharks, u kojoj tvrdi da proučavanje atomskih bombi može da bude jedan od boljih načina za precizno utvrđivanje starosti ovih riba.
"Kit-ajkula Rhincodon typus je najveća riba na svetu, i veoma je vredna u eko-turističkom sektoru. Uprkos naporima za očuvanje i napretku u našem razumevanju njihove životne istorije, osnovni demografski parametri za veličinu, dugovečnost i smrtnost su upitne preciznosti", kažu autori istraživanja.
Oni dodaju i da prethodne studije o rastu i razvoju ovih životinja nisu mogle da se usaglase oko toga da li su pojasevi vertebralnog rasta formirani godišnje ili dvogodišnje. U studiji koju su objavili u časopisu Frontiers in Marine Science istraživači kažu da su uspeli da dokažu da do rasta dolazi na godišnjem nivou i to analizirajući ugljenik-14, retku vrstu radioaktivnog izotopa koja je nusproizvod detonacija bombi iz Hladnog rata, u skeletima kita-ajkule. Merenje količine ovog elementa naučnicima može da kaže tačnu starost ove ribe – tačnije od svih prethodnih pristupa.
Redak snimak dronom: Pogledajte kako plavi kit žuri na večeru (VIDEO)
: Naučnici su koristili dron kako bi na obali Novog Zelanda zabeležili redak prizor: plavog kita kako se hrani planktonom.
pročitajte članak
Ova metoda se naziva metodom radioaktivnog ugljenika. Pomoću nje, naučnici predvođeni Markom Mikanom sa Instituta za okeanografiju u Australiji, ustanovili su da je kit-ajkula iz Pakistana, čije su ostatke proučavali, živela 50 godina, što je najduži životni vek kod ovih riba.
Mikan dodaje i da je "moguće da su ove veoma velike ajkule mogle da žive i do 100 godina".
Sada može da usledi sasvim logično pitanje – odakle radioaktivni izotop ugljenika u skeletu riba? Odgovor je jednostavan: u periodu od 1955. do 1963, testiranja atomske bombe od strane Sjedinjenih Američkih Država, ali i drugih zemalja, udvostručila su količinu ugljenika-14 koji se prirodno nalazi u Zemljinoj atmosferi. Taj višak su apsorbovali okeani, a preuzeo ga je i lanac ishrane, tačnije sve što se u njemu nalazi.
Upoređujući količinu ugljenika-14 u okeanima tokom određenih godina sa količinom izotopa ovog elementa "zarobljenog" u uzastopnim pojasevima vertebralnog rasta, istraživači su mogli da ustanove starost kita-ajkule.
"Ova studija je veoma važna zato što nas oslobađa nekih od pitanja u vezi sa starošću i obrascima rasta kita-ajkule", kaže Tejlor Čepl, koji istražuje ajkule na Oregon Stejt univerzitetu u SAD.
Izvor: Ivana Nikolić/Nauka kroz priče
Pogledajte i:
Kit osvetnik koji je bio inspiracija za priču o Mobi Diku
: Upadljivo beo, Moka Dik bio je posebna pojava. Imao je mirnu narav koja se pretvara u osvetničku kada svedoči napadu na svoju vrstu. Njegova reputacija postala je inspiracija, prvo moreplovcima, a zatim i piscima.
pročitajte članak
Naučnici najzad imaju odgovor: Zbog čega su kitovi toliko veliki?
: Veruje se da je plavi kit najveća životinja koja je ikada živela na planeti, prevazilazeći i veličinu zveri iz doba Krede. Međutim, zašto su ovi vodeni sisari toliko veliki?
pročitajte članak
Zapratite National Geographic Magazine Srbija i na Twitter-u!
Veličanstveni muzej na dnu okeana https://t.co/GSqzkLBnB8 via @ngsrbija
— NGSrbija (@NGSrbija) May 19, 2020
