Izgorela konstrukcija kao džinovska arheološka laboratorija: Notr Dam pod lupom naučnika

Prošlogodišnji požar u najpoznatijoj evropskoj katedrali istoričarima umetnosti pruža nesvakidašnju priliku – da napokon malo bolje prouče njenu unutrašnjost.

Izgorela konstrukcija kao džinovska arheološka laboratorija: Notr Dam pod lupom naučnika Foto: Shutterstock/Radu Razvan

"Ovo istraživanje bi moglo da ispiše novu stranicu u istoriji Notr Dama, zato što trenutno postoji mnogo neistraženih područja", kaže Iv Gale, istoričar gotičke arhitekture sa Univerziteta Bordo-Montenj, koji predvodi istraživački tim.

Ko bi mogao da pomisli da bi vatra, koja je prošlog aprila razrušila dobar deo Notr Dama u Parizu i šokirala čitav svet, ipak mogla i nešto dobro da donese kada je o umetnosti reč. Naime, naučnici i profesori iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja (CNRS) započinju projekat vredan više miliona evra ne bi li detaljno istražili način na koji je bogomolja stara 850 godina izgrađena. Zahvaljujući dosad neviđenom pristupu materijalima od kojih je katedrala građena – uključujući drvo, metalne konstrukcije i temelje zgrade – naučnici se nadaju da će im i ovaj posao dati informacije ključne za obnovu Notr Dama.

Tog 15. aprila požar je najverovatnije izbio zbog problema sa električnim instalacijama, uništivši pritom potpuno krov i zvonik, a urušio se i deo plafona. Zidovi i dalje stoje, a čitava zgrada će biti rekonstruisana iako će sama rekonstrukcija najverovatnije trajati duže od najavljenih ambicioznih pet godina, i koštaće nekoliko stotina miliona evra.

Iako se smatra najznačajnijim primerom gotičke arhitekture, katedrala iz 12. veka nije naročito mnogo proučavana. Stoga i ne čudi što je dosta toga o samoj strukturi i dalje nepoznanica.

Galeov tim, koji uskoro počinje sa radom, fokusiraće se na sedam tema: zidanje, drvo, stolariju, staklo, akustiku, digitalno prikupljanje podataka i antropologiju. U projekat će biti uključeno preko sto istraživača u 25 laboratorija, a procenjuje se da će radovi trajati narednih šest godina. Gale smatra da će saznanja iz svih ovih oblasti pomoći u izboru materijala i načina gradnje tokom restauracije.

Tim od 50 naučnika, predvođenih arheološkinjom Aleksom Dufres iz Nacionalnog prirodnjačkog muzeja u Parizu, analiziraće poznatu notrdamsku stolariju.

"Izgorela konstrukcija predstavlja džinovsku arheološku laboratoriju", kaže Dufres, u čijem će se timu naći arheolozi, istoričari, dendrohronolozi, biogeohemičari, klimatolozi, stolari, šumari i inženjeri specijalizovani za mehaniku drveta.

Eksperti tvrde da je drvo odličan izvor informacija, koji će im pomoći u potrazi za odgovorima na mnoga pitanja: koje su vrste drveća korišćene, kada i na kojim lokacijama je to drveće sečeno i odnošeno, kojim tehnikama i alatima su komadi oblikovani, kako je izgledala srednjovekovna gradnja itd.

"Svako drvo u svom tkivu beleži okolinu u kojoj je raslo", kaže Dufres, i dodaje da ovakva studija „nikada ne bi bila moguća da nije došlo do požara koji je uništio strukturu (katedrale)".

Poslednje, ali ne i najmanje važno – drvo predstavlja i svojevrsni arhiv klimatskih prilika. Drveće korišćeno u izgradnji Notr Dama raslo je između 11. i 13. veka, tokom toplog perioda poznatog kao srednjovekovni klimatski optimum, i sada predstavlja referentno vreme za prirodno zagrevanje klime koje može da se uporedi sa današnjim antropogenim zagrevanjem.

"Taj period je slabo poznat zato što je drvo iz tog vremena (danas) prava retkost", objašnjava Dufres.

Izvor: elementarijum.cpn.rs 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...