Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje, Valter Gropijus, Frenk Geri: Zakoračite u domove čuvenih arhitekata (VIDEO)

Oni su projektovali neke od najzanimljivijih i najpoznatijih građevina na svetu, ali jeste li se ikada zapitali - kako izgledaju njihovi domovi?

Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje, Valter Gropijus, Frenk Geri: Zakoračite u domove čuvenih arhitekata (VIDEO) Foto: Shutterstock

Uvek je interesantno videti kako ljudi koji su živpt posvetili uređenju i projektovanju građevina, uređuju svoje domove i u kakvom okruženju provode svoje slobodno vreme. Frenk Lojd Rajt, Le Korbizje, Valter Gropijus, Frenk Geri smatraju se najboljim arhitektama 20. veka, a ovo su njihovi domovi.

Frenk Lojd Rajt 

Koliko god bile impresivne građevine koje su projektovali po ugledu na srednji i stari vek, većina arhitekata započinje karijeru sa privatnim kućama. Međutim, mnogi od njih najpre moraju da se potrude nekoliko godina, pa čak i decenija, pre nego što steknu bogatstvo, stabilnost ili estetsku sigurnost koja je potrebna da bi napravili dom za sebe. Ipak, to nije slučaj sa Frenkom Lojdom Rajtom koji je svoj porodični dom izgradio u svojim ranim dvadesetim godinama u Ouk Parku u Ilionisu, a koji je postao njegov studio i kasnije Američka nacionalna istorijska znamenitost.

Na snimku možete zaviriti u dom čuvenog američkog arhitekte koji je dizajnirao više od 1.000 objekata, od kojih su 532 realizovana. Rajt, koji je verovao u oblikovanje struktura koje su u harmoniji sa ljudskom prirodom i okolinom, svoju stvaralačku filozofiju je nazvao organska arhitektura. Ova filozofija je najbolje predstavljena Kućom na vodopadu Folingvoter (1935), koja je prozvana kao najbolje delo američke arhitekture svih vremena. 

Rajt je živeo i radio u kući u Ouk Parku 20 godina, osmislivši više stotina projekata i radeći na originalnim i inovativnim tipovima zgrada, kuća, crkava, škola, solitera, hotela i muzeja, a dizajnirao je i mnoge elemente enterijera, posebno komade od bojenog stakla.

Inspirisana pokretima 19. veka, od transcendentalizma Ralfa Voldoa Emersona i Henrija Dejvida Toroa do engleskog pokreta umetnosti i zanata, Rajtova kuća i dalje stoji u smeloj suprotnosti od svega oko nje.

Le Korbizje

Već prvih nekoliko decenija dvadesetog veka činilo se da će najinspirativniju američku arhitekturu zameniti evropska ruka. Austrijski arhitekta Ričard Neutra preselio se u SAD 1923. i nakon kratkog rada sa Rajtom prešao u Los Anđeles na poziv svog sunarodnika Rudolfa Šindlera gde je radio na projektima čija će kombinacija stroge geometrije i otovrenosti prema njihovom okruženju definisati ono što je još uvek smatrano modernom stambenom arhitekturom sredinom veka.

Dok je Neutra uživao u svojoj ostvarenoj viziji novog života u Kaliforniji, jedan od najvećih arhitekata XX veka, Le Korbizje, naporno se trudio da se izbori za svoje ideje u Evropi. Francuski arhitekta švajcarskog porekla, čije je pravo ime bilo Šarl-Eduar Žanre-Gri, 1922. godine stvara projekat višestambenog bloka immeuble-villa u kojem kombinuje komfor individualnog stanovanja s prednostima zajedničkih servisa u građevini.

Prošla je cela decenija pre nego što je Le Korbizje, u saradnji sa Pjerom Ženereom, u Parizu sagradio Immeuble Molitorat na čijem vrhu (7. i 8. sprat) se nalazio njegov dom koji je, kada je završen 1934. godine, uključivao umetnički studio, baštu na krovu, mnoštvo svetlarnika i staklenih blokova za propuštanje svetlosti, kao i spavaću sobu po uzoru na brodske kabine sa krevetom uzdignutim dovoljno da vidite Bulonj sa balkona. 

Dana 17. jula 2016, sedamnaest Le Korbizjeovih projekata u sedam zemalja, među kojima je i Immeuble Molitorat, upisano je na Uneskov spisak lokacija Svetksog nasleđa kao Arhitektonski rad Le Korbizjea, izuzetan doprinos modernom pokretu.

Valter Gropijus 

Le Korbizje nije postigao toliko pažnje u Novom Svetu, kao što je u Starom, za razliku od nekih evropskih arhitekata svoje generacije čiji su radovi dostigli procvat tek nakon prelaska okeana. Nemački arhitekta i osnivač Bauhausa, koji se zajedno sa Rajtom i Korbizjeom smatra jednim od pionirskih majstora moderne arhitekture, sigurno spada u ovu drugu grupu i nije mu trebalo puno vremena da se istakne u Americi u koju je stigao 1937. sa svojom suprugom Ise. Njegova porodična kuća izgledala je tako da većina Amerkikanaca u to vreme nije videla ništa slično ranije. A nisu ni Evropljani, kako je Gropijus kasnije napisao. Naime, Kuća Gropijus, kako je i danas poznata, značajna je po tome što je uvela neke nove ideje u arhitekturu Nove Engleske, ali je i apsorbovala i zanimljivosti tamošnje tradicije.

Ono što se već na prvi pogled primećuje jeste to da je kuća u potpunosti uklopljena u okolinu, što je slavni arhitekta i želeo da postigne. Okružena je poljima, šumom, a oko same kuće nalazi se oko stotinu stabala jabuke. Za izgradnju su korišćeni cigla i drvo, ali ih je Gropijus kombinovao sa materijalima koji su njegov zaštitni znak, a to su industrijski materijali, velike staklene površine, gipsane ploče i površine od hroma. Dizajn kuće zapravo je prilagođen nameštaju koji je porodica donela iz Nemačke, uglavnom izrađenih u radionicama Bauhausa.

Kuća Gropijus bila je njegov dom od 1938. Godine, pa sve do njegove smrti 1969. Danas je ova kuća istorijska znamenitost i, zahvaljujući “Udruženju za očuvanje nacionalnog blaga Amerike, održavana je u dobrom stanju i sačuvana u potpunosti.

Frenk Geri

Devedestogodišnji arhitekta kanadskog porekla, poznat po skulpturalnom pristupu građevinskom dizajnu, nedavno je u saradnji sa svojim sinom završio svoj porodični dom u Santa Moniki. Međutim slavnog arhitetktu je verovatno dobro služila i stara kuća u kojoj je sa porodicom proveo 40 godina. Započeo ju je kao postojeću, neobičnu holandsku kolonijalnu strukturu, ali kada je shvatio da mu treba više prostora, jednostavno je dizajnirao drugu kuću, ali ne prekoputa, već oko nje. Inspiraciju je crpeo iz industrijskih materijala koje je video oko sebe, namerno uklapajući velike količine stakla, šperploče, valovitog metala i ograde sa lancima. 

Iako je njegova kombinacija fragmenata i celine, sirovosti i prefinjenosti, novog i starog, isprva naljutila njegove komšije, ispostavilo se da je to još jedan dokaz šta arhitektura zapravo može da bude. “Odgovorio sam vremenu, budžetu, mestu, karakteru okruženja i onome šta se u tom trenutku dešava u svetu”, objasnio je arhitekta koji je projektovao koncertnu dvoranu Walt Disney i Gugenhajm muzej u Bilbau

“To je i najbolja stvar koju kao student arhitekture možete da uradite - ne pokušavajte da budete neko drugi. Ne pokušavajte da budete Frenk Geri. Ne pokušavajte da budete Frenk Lojd Rajt.” 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...