Čovekomernost - referentne mere moderne arhitekture

Ako se na nekom mestu osećate nelagodno (kao što vam je na nekom drugom dobro i prijatno), a na licu mesta nema kakvih spoljnih pretnji koji utiču na vaš doživljaj neprijatnosti, to može biti i od toga što građevina u kojoj ste se našli, njena spoljašnjost i unutrašnjost, nisu izgrađeni i uređeni čovekomerno.

Čovekomernost - referentne mere moderne arhitekture Foto: Wikimedia: Die Wohnmaschine

Slavni francuski arhitekta švajcarskog porekla, Šarl-Eduar Žanre-Gri, poznat po pseudonimu Le Korbizje (1887-1965) objavio je 1948. godine kultnu knjigu „Modulor“ gde je predstavio tačan sistem modularnih mera koje proističu iz čovekovih dimenzija. Ovom, a potom još jednom knjigom, Le Korbizje je ljudske mere uzeo kao referentni uzor za mere u modernoj arhitekturi, što će kasnije imati nesaglediv uticaj ne samo na arhitekturu, nego na organizaciju prostora u brojnim oblastima života.

Kako bi postavio jedinstvenu skalu, Korbizje je nacrtao svog čuvenog čoveka sa podignutom rukom (visokog 226 centimetara) kao osnovni modul takozvane čovekomerne arhitekture. Fotografija prikazuje Modulora koji je kao omaž slavnoj Le Korbizjevoj ideji utisnut na jednom zidu u Berlinu u Nemačkoj.

Naš arhitekta, pisac i teoretičar Slobodan Maldini piše u svom leksikonu da je prostor čovekomeran ukoliko su prostorni odnosi i relacije u funkciji čoveka kao njegovog korisnika, dodajući da nasuprot čovekomernom prostoru, govorimo o gigantizmu ili gigantomaniji, gde su zgrade kolosalnih dimenzija i nisu prilagodjenje percepciiji čoveka. „Dobra arhitektura treba da bude čovekomerna, merljiva ljudskim dimenzijama, ljudski funkcionalna. Prostor koji ne poseduje čovekomernost, gubi svoj humani smisao i karakter“, smatra Maldini.

Čovek kao mera, naravno, nije nova ideja – u prošlosti su za sve vrste merenja i korišćene čovekomerne jedinice kao što su stopa, lakat, šaka ili palac. Ma kako bio slavan po svojim originalnim zapažanjima („Stolice au arhitektura, a sofe buržoazija“), Le Korbizje je merenje prostora prema ljudskim dimenzijama utemeljio na dugoj tradiciji – na svetonazoru koji su delili još Leonardo i Vitruvije.

Čovekomerje je univerzalna, ali danas svakodnevno živa ideja. Kako je lucidni francuski arhitekta i nagoveštavao, ona prevazilazi okvire arhitekture – praktično je nezamisliv dizajn bilo kakvih modernih proizvoda, od telefona do automobila, koji ne uzima u obzir ljudske mere. O vašim ljudskim merama vredi razmišljati jednako i kad sami uređujete novu kuhinju, ali i kad se podiže novi grad ili planira kakav javni događaj.

Izvor: Nauka kroz priče



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.