"Izvod iz matične knjige Amerike": Mapa po kojoj je američki kontinent dobio ime

Pre nekoliko stotina godina, kada je veliki deo sveta bio tajanstven i nepoznat, dva evropska humanista su se spojila kako bi napravila nesvakidašnju mapu sveta. Nova mapa se značajno razlikovala od prethodnih, a njeni efekti su i danas sa nama.

"Izvod iz matične knjige Amerike": Mapa po kojoj je američki kontinent dobio ime Foto: Wikimedia commons

Sen Dije de Vogez je mali grad u dolini reke Mert na severoistoku Francuske. Nalazi se 68 kilometara jugozapadno od Strazbura, 93 kilometra severozapadno od Bazela i 74 kilometra severozapadno od Frajburga. Danas možemo precizno odrediti gde se nalazi na planeti. Međutim, pre nekoliko stotina godina, kada je veliki deo sveta bio tajanstven i nepoznat, dva evropska humanista su se spojila u ovom gradu kako bi napravila izuzetnu mapu sveta. Nova mapa se značajno razlikovala od prethodnih, a njeni efekti su i danas sa nama. Ovaj grad je odgovoran za ime čitavog američkog kontinenta.

Mapa, odštampana 1507. godine, bila je široka 1,4 metra i duga 2,4 metra, a prikazivala je više nego mape pre nje. Evropljani su vekovima verovali da je svet sastavljen od tri kopna: Azije, Afrike i Evrope, sa Jerusalimom u sredini. Međutim, ova mapa je po prvi put predstavila četvrti deo sveta. Sa leve strane Evrope ukazala se duga, tanka verzija Južne Amerike, sa malom Severnom Amerikom iznad nje. Novi kontinent je bio okružen vodom, a na mestu koje je danas poznato kao Brazil, tvorci mape su upisali "Amerika".

Pogledajte i: MAPA: 20 najtolerantnijih zemalja na svetu

Ova prekretnica u kartografija je poznata kao Valzemilerova karta, po nemačkom humanisti koji je stvorio mapu. Ali Martin Valzemiler je bio samo jedan od grupe naučnika koju je okupio Valter Lud - sveštenik u katedrali u Sen Dije de Vogezu. Valter Lud je posebno bio zainteresovan za kosmografiju i želeo je da napravi sliku sveta koja je kombinovala drevno znanje sa novim izveštajima koji su dolazili sa putovanja koja su se odvijala u to vreme. Zbog ovoga je obezbedio novčanu podršku od Renea II, vojvode od Lorena, kako bi postavio štamparsku presu i okupio tim u kojem je pored Valzemilera bio još jedan nemački humanista, Matijas Ringman. 

To što su se ova dva Nemca došla u grad kao što je Sen Dije de Vogez, nije bilo samo pitanje novca. Pozicija samog grada je bila takođe važna. Zbog blizine Strazbura, Bazela i Frajburga, informacije su lako dolazile i odlazile.

Saznajte i: Jedna od najlepših mapa sveta ikada napravljena 

Danas, samo nekoliko tragova mogu da ukažu na srednjovekovnu istoriju grada, koja je uglavnom obnovljena nakon Drugog svetskog rata. Na tlu ispred katedrale nalazi se pločnik sa konturama američkog kontinenta, koje mogu lako da se zamene sa ukrasnim šablonom. A grad je svake godine domaćin Međunarodnog festivala geografije, gde se stručnjaci i entuzijasti sastaju da razmene ideje.

Ime kontinenta

U podrumu biblioteke ovog malog grada nalazi se knjiga koja je štampana iste godine kao i karta, a naziva se "Uvod u kosmografiju". Napisana u potpunosti na latinskom, jasno naglašava svoju svrhu kao "uvod u svet koji smo prikazali na globusu i na ravnoj površini". "Ravna površina" se odnosi na Valzemilerovu mapu, koja je odštampana na 12 zasebnih listova papira koji se kombinuju zajedno na ravoj površini, dok se "globus" odnosi na manju verziju mape koja je dizajnirana da bude isečena i zalepljena na loptu - čineći to istorijski prvim komercijalno štampanim globusom i demonstrirajući, suprotno popularnom verovanju, da su srednjovekovni Evropljani savršeno dobro znali da je svet sferičan, a ne ravan. 

Otkrijte i: Kako su neke države dobile imena?

Značajno je da tekst takođe objašnjava razlog za imenovanje kontinenta, i tvrdi da ga je otkrio italijanski istraživač Amerigo Vespuči. S obzirom da su imena drugih kontinenata u ženskom rodu - Evropa, Afrika, Azija - autor je obrazložio da ime nove zemlje treba biti feminizovano u "Ameriku, po njegovom pronalazaču".

Nije se vodila rasprava samo oko imena novog kontinenta. Čudno je i to što je novi kontinent bio okružen vodom. Kako su proizvođači mape u Sen Dije de Vogezu znali 1507. godine da je bilo vode na drugoj strani zemlje, na koju su Kolumbo i Vespuči kročili? Prema evidenciji, prvi Evropljlanin koji je došao do Tihog okeana bio je španski konkvistador Vasko Nunjez de Balboa, 1513. godine. 

Pročitajte i: Kako su kontinenti dobili imena?

Još jedna misterija ticala se nestanka svih primeraka mape. Iako je hiljadu primeraka Valzemilerove mape odštampano 1507. godine, svi su ubrzo nestali. Entuzijasti provode vekove tražeći i pokušavajući da rekonstruiši mapu na osnovu opisa iz knjige. Na kraju, samo jedan primerak mape je otkriven 1901. godine, a pronašao ga je Jozef Fišer, profesor istorije i geografije u dvorcu Volfeg, Nemačka. To je bila mapa koja se ponekad naziva i "izvod iz matične knjige Amerike", koju je biblioteka američkog Kongresa 2003. godine kupila za 10 miliona dolara. 



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...