Kako su Sjedinjene Države otele sovjetski satelit

U ranim danima trke za svemir, Sovjetski Savez je činio smele poteze koji su ga stavili daleko ispred Sjedinjenih Američkih Država. Sa uspešnim lansiranjem prvog satelita - Sputnjik 1- u oktobru 1957. godine, koje je bilo propraćeno i lansiranjem prve životinje u orbitu Zemlje mesec dana kasnije - Sputnjik 2 - Sjedinjene Države su zaostajale sve više svakim uspešnim ruskim lansiranjem.

Kako su Sjedinjene Države otele sovjetski satelit Foto: Shutterstock

Međutim, krajem 1959. godine, ukazala se prilika kojoj vlada Sjedinjenih Država nije mogla odoleti. Naime, Sovjetski Savez je priredio putujuću izložbu svog hardvera i vozila koja je uključila satelite Sputnjik i Lunjik. Američki operativci su sakupili šta god su mogli kroz izložbu, ali je utvrđeno da je potreban detaljniji uvid u satelit Lunjik i njegovo lansiranje.

Nakon malo razmatranja, plan je skovan. Operativci CIA-e su rešili da će "kidnapovati" Lunjik za vreme turneje između jednog i drugog odredišta. Plan je bio vrlo jednostavan, trebalo je ukrasti kamion koji je nosio satelit, parkirati ga na neobeleženu teritoriju, proučiti satelit, a potom ga vratiti nazad na turneju pre nego što Sovjeti saznaju.

Čitav plan je objavio Sidni Vesli Finer (Sydney Wesley Finer) u preuređenim dokumentima CIA-e, objavljenim 1967. godine. U ovim dokumentima operativci su opisali trenutak krađe satelita. U neodređenoj noći, Lunjik, zapakovan u sanduk dug sedam metara, širok oko tri metra, i dubok oko četiri metra, natovaren je u kamion kako bi se uputio do sledeće stanice na turneji. Ubrzo po izlasku sa sajmišta, kada je utvrđeno da je vazduh čist, prerušeni agenti CIA-e su zaustavili kamion, zamenili vozače (ispratili su originalnog ruskog vozača do motela) i prebacili već otet satelit na lokalnu deponiju, koju su iznajmili za ovu priliku.

Pogledajte i Prvi snimci Zemlje iz svemira (VIDEO)

Osigurali su Lunjik na neotkrivenoj deponiji i zaustavili tok operacije dok nisu bili sigurni da li su Sovjeti alarmirani. Uočivši da je sve pod kontrolom, započeli su "seciranje" satelita. Tim od četiri muškaraca je prionuo na posao. Kasnije se ispostavilo da je krađa satelita bila najlakši deo. Problem je nastao još u početku sa transportnim sandukom u kom je Lunjik bio spakovan. Zapečaćen iznutra, jedini ulaz u masovnu kutiju bio je sa samog vrha. Sa vrlo malo mesta za manevrisanje, i potrebom da sanduk izgleda kao netaknut, ekipa je uspela da ukloni poklopac.

Sada sa već izloženim Lunjikovim lansirnim mehanizmom, dvojica operativaca, naouražani kamerama, probijali su svoj put do zadnjeg dela sanduka, dok su druga dvojica fotografisala prednji deo. Potom su uklonili prozore sa prednjeg dela kako bi dobili bolji uvid u nosače same letelice. Tim sa zadnjeg dela Lunjika je brzo naišao na razočaranje. Motor letelice je bio uklonjen. Ali nije sve bilo izgubljeno. Podloga za motor, gorivo i rezervoari sa kiseonikom su i dalje bili na mestu. Kasnije se ispostavilo da je ovo dovoljan broj informacija za vladu Sjedninjenih Država - saznali su veličinu motora na osnovu kasnijih istraživanja.

Foto: Shutterstock

U međuvremenu tim sa prednjeg dela letelice je naišao na još jedan problem. Jednostavan, plastičan sovjetski pečat ometao je rad na samom satelitu. Postavljen na mesto gde je Lunjik učvršćen sa lansirnim vozilom, presecanje pečata bi značilo da je bilo spoljnog čačkanja i mešanja. Tim je kontaktirao više organe. Potvrđeno je da lokalni agenti mogu sa lakoćom kopirati pečat na vreme za povratak satelita nazad na put. Sa ovom informacijom, pečat je razbijen, a poklopac sa kupe je uklonjen kako bi se fotografisao sadržaj iznutra. 

 

Posle nekoliko sati, Lunjik i njegovo prevozno sredstvo su kompletno rastureni i fotografisani. Sve što je preostalo je da se, korak po korak, sve sklopi onako kako je i bilo na vreme za jutarnju reviziju satelita na sledećoj kontrolnoj tački turneje. Naravno, prvi korak je bio dugotrajan i dosadan - osiguravanje kupole u svom odeljku. Traćivši dragoceno vreme, timu je trebalo oko sat vremena da vrati satelit u odgovarajuću poziciju. Posle više pokušaja i pokidanih nerava, kupola je legla na svoje mesto.

Kutija je zatvorena sa svim obrisanim tragovima, sa replikom sovjetskog pečata na starom mestu i kupolom na vrhu. Satelit je natovaren nazad na kamion i vraćen na mesto gde je prvobitni vozač preuzeo satelit i pridružio se ostatku putujuće izložbe.

Sa ovim fotografijama i informacijama, vlada Sjedinjenih Država je imala mogućnost da ispita čitav sklop satelita i primeni to na već postojeće projekte. Dok Finerova priča nije puštena u javnost, čvrsto se verovalo da su Sovjeti godinama ostali nesvesni da je njihova dragocenost na kratko nestala.

Izvor: ripleys.com



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je septembarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.