Džejms Pibls, Mišel Major i Didije Keluz nagrađeni su za „doprinos u razumevanju evolucije univerzuma i Zemljinog mesta u svemiru“, kao i prvo potvrđeno otkriće planete van Sunčevog sistema 1995. godine.

Više od 80 istraživača iz preko 20 zemalja, angažovanih u okviru CERN-ove kolaboracije ATLAS, boraviće ove nedelje u Beogradu gde se održava međunarodna radionica ATLAS Standard Model Workshop.

Jedna od najkontraverznijih i najopasnijih igračaka ikada, “Atomic Energy Lab Kit”, omogućavala je deci da eksperimentušu sa uranijumom. Iako je bila edukativna, ova igračka je takođe bila i radioaktivna. Na sreću, bila je u prodaji samo nekoliko godina.

Svet je svakako bitno drugačiji od onog u kom smo živeli pre 2001. godine, kad pre epohe društvenih mreža, američki predsednik nije neprekidno tvitovao, u bioskopima se nisu nosile 3D naočare i počinjao je vek najavljivan (kao svi prethodni) kao “vek budućnosti”.

Naučnici su uspeli da stvore „hibridne“ čestice od fotona i atoma, stvarajući svetlost koja se ponaša kao materija. Dostignuće bi moglo da dovede do niza revolucionarnih izuma.

Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo – kao simbol u kvantnoj fizici koji predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti prirode.

Zahvaljujući centrifugalnim i centripetalnim silama, ako se nalazimo na ekvatoru manje smo teški nego što bismo bili kada bismo stajali na polu.

Naučnici su uspeli da promene smer kretanja vremena kvantnim kompjuterom u novom istraživanju koje se suprotstavlja ustaljenim zakonima fizike.

Kineski naučnici najavljuju da će do kraja ove godine završiti izgradnju veštačkog Sunca.

Postoji princip u fizici koji se zove Koandin efekat. On je krivac za nered nastao nakon pokušaja da prespete kafu iz šolje. Ipak, nije ovaj efekat toliko loš – zahvaljujući njemu avioni lete.

Ušuškan na Vračaru, u ulici Krunskoj 51, Muzej Nikole Tesle posetiocima pruža jedinstvenu priliku da pogledaju originalnu zaostavštinu čuvenog naučnika - i to predmete i izume koje neće moći da vide nigde drugde u svetu.

Jedan od najznačajnijih i najčuvenijih srpskih naučnika, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer i doktor tehničkih nauka, Milutin Milanković preminuo je 12. decembra pre tačno 60 godina.

Verovatno ste bili u situaciji da imate još malo vremena do ispita, a da vam koncetracija nije na odgovarajućem nivou i da ništa ne možete da zapamtite. Koliko god čitali i mislili o tome, jednostavno vam ne ide od ruke. Kada je u pitanju učenje i upijanje novih informacija, možda vam Fejnmanova tehnika učenja može pomoći.

Slavni britanski naučnik Stiven Hoking upozorio je u svojoj poslednjoj, posthumno objavljenoj knjizi da su nauka i obrazovanje širom sveta "danas u opasnosti više nego ikada pre".

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama, prethodno je pripalo Mariji Kiri 1903. i Mariji Gepert-Majer 1963. godine. I onda se, tokom punih 55 godina, čekalo na treću Mariju, a Nobelovu nagradu su osvajali isključivo muškarci.

Nobelova nagrada se dodeljuje jednom godišnje i jedna je od najvrednijih nagrada na svetu. Nagrada je ustanovljena 1895. godine po želji švedskog naučnika Alfreda Nobela, a prvi put je dodeljena 1901. godine.

Ovogodišnju Nobelovu nagradu iz fizike dobili su Artur Aškin iz SAD, kao i Žerar Muru iz Francuske i Dona Strikland iz SAD za otkrića u polju lasera.

Čovek koji će postati najuticajniji fizičar, a možda i mislilac svih vremena Albert Ajnštajn (1879–1955), nije mnogo obećavao, ne samo u očima svog posetioca i prijatelja Rajhenštajna.

Studentkinja Merin Peterson sa Univerziteta Montreal nije mogla ni da nasluti kakvo je otkriće čeka već na prvoj godini studija fizike. Ona je otkrila novu egzoplanetu.