Astrofizičari su nedavno otkrili crnu rupu koja je 3,4 puta masivnija od Sunca. Udaljena je od Zemlje nekih 10.000 svetlosnih godina, gde orbitira oko džinovske zvezde otprilike jednom na svaka 83 dana, piše New Scientist.

Džejms Pibls, Mišel Major i Didije Keluz nagrađeni su za „doprinos u razumevanju evolucije univerzuma i Zemljinog mesta u svemiru“, kao i prvo potvrđeno otkriće planete van Sunčevog sistema 1995. godine.

Više od 80 istraživača iz preko 20 zemalja, angažovanih u okviru CERN-ove kolaboracije ATLAS, boraviće ove nedelje u Beogradu gde se održava međunarodna radionica ATLAS Standard Model Workshop.

Jedna od najkontraverznijih i najopasnijih igračaka ikada, “Atomic Energy Lab Kit”, omogućavala je deci da eksperimentušu sa uranijumom. Iako je bila edukativna, ova igračka je takođe bila i radioaktivna. Na sreću, bila je u prodaji samo nekoliko godina.

Svet je svakako bitno drugačiji od onog u kom smo živeli pre 2001. godine, kad pre epohe društvenih mreža, američki predsednik nije neprekidno tvitovao, u bioskopima se nisu nosile 3D naočare i počinjao je vek najavljivan (kao svi prethodni) kao “vek budućnosti”.

Naučnici su uspeli da stvore „hibridne“ čestice od fotona i atoma, stvarajući svetlost koja se ponaša kao materija. Dostignuće bi moglo da dovede do niza revolucionarnih izuma.

Možda ćete se iznenaditi, ali osobeni znak srpske ćirilice ћ – slovo naše azbuke koje ne postoji ni u jednom drugom pismu na svetu – globalno je poznat i kao nešto sasvim drugo – kao simbol u kvantnoj fizici koji predstavlja jednu od fundamentalnih konstanti prirode.

Zahvaljujući centrifugalnim i centripetalnim silama, ako se nalazimo na ekvatoru manje smo teški nego što bismo bili kada bismo stajali na polu.

Naučnici su uspeli da promene smer kretanja vremena kvantnim kompjuterom u novom istraživanju koje se suprotstavlja ustaljenim zakonima fizike.

Kineski naučnici najavljuju da će do kraja ove godine završiti izgradnju veštačkog Sunca.

Postoji princip u fizici koji se zove Koandin efekat. On je krivac za nered nastao nakon pokušaja da prespete kafu iz šolje. Ipak, nije ovaj efekat toliko loš – zahvaljujući njemu avioni lete.

Ušuškan na Vračaru, u ulici Krunskoj 51, Muzej Nikole Tesle posetiocima pruža jedinstvenu priliku da pogledaju originalnu zaostavštinu čuvenog naučnika - i to predmete i izume koje neće moći da vide nigde drugde u svetu.

Jedan od najznačajnijih i najčuvenijih srpskih naučnika, matematičar, astronom, klimatolog, geofizičar, građevinski inženjer i doktor tehničkih nauka, Milutin Milanković preminuo je 12. decembra pre tačno 60 godina.

Verovatno ste bili u situaciji da imate još malo vremena do ispita, a da vam koncetracija nije na odgovarajućem nivou i da ništa ne možete da zapamtite. Koliko god čitali i mislili o tome, jednostavno vam ne ide od ruke. Kada je u pitanju učenje i upijanje novih informacija, možda vam Fejnmanova tehnika učenja može pomoći.

Slavni britanski naučnik Stiven Hoking upozorio je u svojoj poslednjoj, posthumno objavljenoj knjizi da su nauka i obrazovanje širom sveta "danas u opasnosti više nego ikada pre".

Da li ste ikada iskusili neugodnu, natprirodnu situaciju, teško zamislivu osim u serijalima poput Zone sumraka – situaciju zapravo nastranu, ljudskim umom nepojmljivu i duboko zastrašujuću – da se vreme u kom postojite zaustavilo?

Kanađanka Dona Strikland ulazi u istoriju nauke kao treća žena koja je ikada dobila Nobelovu nagradu iz fizike. Ovo prestižno priznanje, koje u fizici igra posebno značajnu ulogu i ponekad daje finalni sud o čitavim oblastima i novim teorijama, prethodno je pripalo Mariji Kiri 1903. i Mariji Gepert-Majer 1963. godine. I onda se, tokom punih 55 godina, čekalo na treću Mariju, a Nobelovu nagradu su osvajali isključivo muškarci.

Nobelova nagrada se dodeljuje jednom godišnje i jedna je od najvrednijih nagrada na svetu. Nagrada je ustanovljena 1895. godine po želji švedskog naučnika Alfreda Nobela, a prvi put je dodeljena 1901. godine.

Ovogodišnju Nobelovu nagradu iz fizike dobili su Artur Aškin iz SAD, kao i Žerar Muru iz Francuske i Dona Strikland iz SAD za otkrića u polju lasera.

Čovek koji će postati najuticajniji fizičar, a možda i mislilac svih vremena Albert Ajnštajn (1879–1955), nije mnogo obećavao, ne samo u očima svog posetioca i prijatelja Rajhenštajna.