Norveška pretvara emisije elektrana u riblje ulje

Budući da se milioni tona ugljen-dioksida talože u našoj atmosferi zbog rada elektrana, jedan od mogućih rešenja zagađenja je hvatanje ugljenika - izolacija gasa pre nego što napusti elektranu. Ali šta onda učiniti sa silnim ugljenikom? Norveška ima interesantan novi plan: gajenje lososa.

Norveška pretvara emisije elektrana u riblje ulje Foto: profimedia

Hvatanje ugljenika je od nedavno postalo goruća tema u debatama i jedna od tema koja privlači dosta zainteresovanih strana. Tehnologija za tako nešto je skupa, a trenutno smo suočeni sa problemom šta učiniti sa svim tim udljen-dioksidom. Rešenje sa najviše pobornika je da se on ubrizga u zemlju i da se nadamo da će ugljenik reagovati sa kamenom i postati čvrst mineral nakon nekog broja godina.

Međutim, postoji i nekoliko kreativnih i neobičnih ideja. U kini GrinGen prodaje svoj zarobljeni ugljenik kompanijama koje proizvode sokove. Na isti način na koji kompanije proizvode gazirane sokove pomoću zarobljenog ugljen-dioksida, konzorcijum norveških kompanija koje proizvode hranu iz mora želi da koristi ugljenik za pospešivanje rasti algi.

Projekat se odvija u Mongstadu, industrijskom centru u Norveškoj koji uključuje rafineriju nafte, elektranu i objekat za hvatanje i čuvanje ugljen-dioksida iz svih tih postrojenja. Alge, kao i biljke, koriste ugljen-dioksid za fotosintezu. Ugljen-dioksid koji je zarobljen u Mongstadu će biti emitovan putem morske vode kako bi se razvile alge.

Pobornici projekta kažu da tona ugljen-dioksida može da izazove razvoj algi koje imaju isto toliku masu, a kojima se kasnije mogu hraniti lososi. Od tih lososa se može dobiti i do 370 kilograma ribljeg ulja.

Norveška je jedna od najvećih uzgajivača lososa na svetu, a u prošlosti je imala problema oko nabavke algi koje su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje se prenose na losose. Ukoliko plan uspe, rešili bi dva problema odjednom.

 Sve je još uvek na eksperimentalnom nivou, koji će trajati pet godina u Mongstadu, kako bi se procenila finansijska korist. Može biti čudno što ćemo jednog dana jesti ribu koja je porasla zahvaljujući elektranama, ali se to ne razlikuje mnogo od onoga što se već dešava. Mi emitujemo ugljen-dioksid u atmosferu, alge ga kupe, a ribe jedu alge.



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je oktobarsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.