Šta ubija slonove u Bocvani? Evo glavnih teorija

Više od 280 slonova je umrlo u Bocvani, a zvaničnici i dalje pokušavaju da otkriju uzrok.

Šta ubija slonove u Bocvani? Evo glavnih teorija Foto: Profimedia
Prelistajte galeriju   »
ostale slike u galeriji

Ošamućeno se vrte u krug pre nego što iznenada padnu mrtvi, ponekad pravo na lice. Niko ne zna zbog čega. Tokom poslednjih nekoliko meseci stotine slonova je umrlo u Bocvani. Neobično ponašanje pred smrt sugeriše naučnicima da se ne radi o uobičajenim krivcima koji izazivaju bolesti koje pogađaju divlje slonove, poput tuberkuloze. Slonovima ne nedostaju kljove, što isključuje lovce na slonovaču. 

Ipak, broj smrtnih slučajeva raste. Vladini zvaničnici kažu da je potvrđena smrt 281 slona od marta 2020. godine; nevladine organizacije koje se bave očuvanjem prirode tvrde da je broj još veći. "Iz perspektive stanovništva, ovo nije ozbiljno, iako je umro veliki broj slonova", kaže Markus Hofmejer, veterinar za divlje životinje i bivši šef veterinarske službe Nacionalnog parka Kruger. "Međutim, važno je da se postavi dijagnoza."

Bocvana, u kojoj živi oko 130.000 afričkih savanskih slonova, je poslednje uporište ove vrste u Africi. Broj slonova ove vrste prepolovio se, za šta je odgovoran krivolov. 

Životinje koje umiru u Bocvani, žive na prostoru od oko hiljadu kvadratnih kilometara u zabačenom kraju severoistočno od delte reke Okavango, gde živi oko 18.000 slonova, 16.000 ljudi i 18.000 grla stoke.

Prema mišljenju veterinara i stručnjaka za divlje životinje sa kojima je razgovarao National Geographic, smatraju da su mogući uzroci smrti: toksične bakterije u vodi koju piju, trovanje antraksom, trovanje od strane ljudi, virusna infekcija koju prenose glodari ili patogeni mikrob. Takođe, uzrok smrti može da bude i kombinacija nekih od ovih uzroka.

Vlada Bocvane, koja istražuje misteriozne smrti ovih životinja, na konferenciji za novinare održanoj 10. jula, objavila je da ima preliminarne rezultate laboratorisjkih testova, ali ne može još uvek da ih podeli sa javnošću dok ne dobiju konačne odgovore: "Očekujemo rezultate iz još jedne laboratorije u Južnoj Africi, koji će stići kasnije ove nedelje", kaže Kiril Taolo, vršilac dužnosti direktora odeljenja za divljinu i nacionalne parkove Bocvane. "Rezultati iz Kanade i Sjedinjenih Država uslediće posle", dodaje. Stručnjaci kažu da je za dobijanje alidnog rezultata, potrebno reagovati odmah nakon što slon umre - odamh uraditi obdukciju i uzeti uzorke vode i zemljišta, a to je veliki izazov kada je reč o ovom udaljenom kraju gde telo slona možda danima neće biti pronađeno. U tom periodu sunčevi zraci učiniće da telo počne da se raspada i tako uništiti ključne dokaze.

A evo i detaljnijeg osvrta na moguće uzroke smrti:

Glad ili dehidratacija

Malo je verovatno da su životinje umrle jer su bile gladne ili žedne, jer su umiranja počela pre perioda suša, dok su vodotoci još uvek bili puni, a područje u kom žive bogato je šumama, kaže Erik Verin, veterinar i konsultant za divlje životinje u Bocvani. "Vegetacija je bila bujna i zelena nakon kiša, u odnosu na prethodne sušne godine", kaže on.

Foto: Profimedia

Toksini u vodi

Cijanobakterije - plavozelene alge - mogu biti smrtonosne, a mnogi slonovi su pronađeni u blizini vodopada ili bara. Međutim, slonovi uglavnom piju iz sredine vodene površine - a ne sa ivica na kojima se nakupljaju cijanobakterije. Štaviše, s vremenom kiša obično ispira bakterije, a slonovi u ovom regionu umiru mesecima. Moguće je da su slonovi u Bocvani bili bolesni od nečeg drugog, možda od groznice, pa su žudeli za vodom i onda umrli ubrzo nakon što bi je popili ili pokušali da popiju. Jedini način da se potvrde ili isključe cijanobakterije je ispitivanje vode za koje Taolo kaže da je u toku.

Antraks 

Iznenadna smrt slonova nakon pokazivanja neuroloških simptoma - poput hodanja u krug, što su naveli očevici - ukazuje na to da je trovanje antraksom postoji kao mogućnost. Bakterija koja izaziva ovu zaraznu bolest javlja se u tlu. Slonovi su mogli da se zaraze udisanjem ili gutanjem delova zagađenog tla, biljaka ili čak vode. Ali Bocvansko odeljenje za divlje životinje i nacionalne parkove kaže da je otklonilo antraks kao mogućnost. 

Južnoafrički veterinar Majkl Kok, koji je tokom 1990-ih radio na slučajevima antraksa u ovoj regiji, rekao je da će naučnici morati da uzmu uzorke krvi kod životinja u roku od nekoliko sati nakon što životinja umre. 

Pod mikroskopom, mikrobi antraksa imaju karakterističan oblik, kaže Kok, ali kada telo počne da propada, počinju da se javljaju i druge bakterije, što identifikaciju antraksa čini izuzetno izazovnom. Ako antraks ubija slonove, biće veliki izazov da se otkloni, dodaje on. Da biste sprečili da se širi, potrebno je što pre spaliti leševe - što zahteva tone drva.

Trovanje 

Da li je lokalno stanovništvo, koje živi u blizini ovih životinja, trovalo slonove u znak odmazde jer im jedu useve povrća, naročito kupusa?

Kada se koristi otrov - obično cijanid - smrtni slučajevi se grupišu na jedno područje, što je ovde slučaj. Međutim, cijanid dugo ostaje u telu nakon smrti, a nema dokaza da su se druge životinje - koje se hrane leševima slonova, poput hijena, šakala i supova, takođe otrovali.

Ostali otrovi, poput natrijum fluoroacetata, koji se ponekad koriste kao pesticidi i brže se razgrađuju, mogli bi biti osumnjičeni. Da bi to potvrdili, kaže Kok, naučnici bi morali da pregledaju jetre umrlih životinja.

Virus encefalomiokarditisa

Iznenadna smrt kojoj su prethodili neurološki simptomi bila bi u skladu sa ovim virusom koji prenose glodari, a koji izaziva prestanak rada srca. Virus se izlučuje kroz izmet glodara, pa slonovi rizikuju da pojedu kontaminiranu travu, kaže južnoafrički veterinar za divlje životinje Roj Bengis.

Više od 60 slonova u Nacionalnom parku Kruger umrlo je na ovaj način tokom ranih 1990-ih. To se dogodilo nakon prve vlažne godine posle jake suše - dakle uslovi su bili slični onima u Bocvani - kada je populacija glodara oko poznatog parka Južne Afrike eksplodirala, kaže Bengis, koji je u to vreme bio šef državne veterinarske službe u Krugeru. Međutim, nije bilo izveštaja o neuobičajeno velikom broju glodara u predelima gde su uginuli slonovi Bocvane. 

Prema Koku, paraliza disajnih puteva kod preminulih slonova i specifični znakovi oštećenja srca ukazali bi na ovaj virus. Sam virus moguće je otkriti tokom nekropsije. Kako encefalomiokarditis nije bio prioritet tokom razvoja vakcina, tako da ako odgovoran za ove smrti, malo je načina da mu se suprotstavimo.

Mikrobi ubice

Bakterije i virusi koji ranije nisu bili smrtonosni za određene vrste mogu da se razviju u ubice - kao što je bio slučaj sa novim korona virusom, SARS-CoV-2, koji je verovatno nastao kod slepih miševa i do sada je ubio više od 500.000 ljudi širom sveta. 

Mnogi korona virusi se javljaju kod životinja, ali nema dokaza da COVID-19 stoji iza ove smrti slonova ili da se kod njih uopšte pojavljuje, kaže Kok. 

Iznenadne ili ekstremne promene vremena, okoline ili domaćina mikroba mogu pokrenuti promene u bakterijama ili virusima, čineći ih smrtonosnim. 

Tokom 2015. godine, oko 200 000 sajga antilopa umrlo je od trovanja krvi u Kazahstanu nakon ekstremne vrućine i vlage, što je izazvalo pojavu obične bakterije Pasteurella - koja  u normalnim uslovima kod životinja prolazi bezazleno. Nešto slično moglo je da se dogodi i slonovima, kažu veterinari. Ali temperature u regionu u poslednje vreme nisu bile izuzetno visoke, a smrti su još uvek relativno ograničene, što ovu teoriju čini manje verovatnom. 

"Moramo da budemo otvoreni za sve", kaže veterinar Verin. Napominje da bi druga mogućnost mogli biti virusi koje prenose artropodi poput krpelja ili komaraca koji nikada ranije nisu dijagnostikovani kod divljih slonova. Možda su nedavne obilne kiše u tom području, posle godina suše, "pripremile teren", za epidemiju, kaže on. 

Mnogostruki faktori, uključujući klimatske promene, mogli bi da doprinesu takvim umiranjima. "Bolest je često pokazatelj osnovnog, većeg problema", kaže Verin, dodajući da otkrivanjem onoga šta ubija slonove Bocvane "može pomoći u proceni zdravlja ekosistema".

 

Pogledajte i:



slike u galeriji
bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je avgustovsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.