Naučnici otkrivaju: Zašto deca (ne) treba da lažu?

Roditelji su u većini slučajeva zabrinuti i ljuti kad uhvate decu u laži, ali psiholozi otkrivaju da nemaju razloga za brigu već da je to dobar i ohrabrujući znak.

Naučnici otkrivaju: Zašto deca (ne) treba da lažu? Foto: Shutterstock

Roditelji su često zabrinuti kad uhvate decu u laži i to smatraju problematičnim ponašanjem i početkom gubljenja nevinosti. 

Psiholog na Univerzitetu u Torontu Kang Li ovo ponašanje tumači potpuno drugačije i smatra da je za decu dobro da ponekad lažu napominjući da je to zapravo umirujući znak koji signalizira njihov kognitivni razvoj. 

Ono što povećava sofosticiranost laži jeste razvoj sposobnosti deteta da se postavi u situaciju nekog drugog. 

Paradoks lažljivca: Verujete li da lažem?

Poznatija kao teorija uma, ovo je veština koju stičemo za razumevanje uverenja, namera i znanja o drugima. 

Takođe fundamentalno za laganje jeste izvršna funkcija mozga: sposobnosti za koje su potrebni planiranje, pažnja i samokontrola. 

Deca počinju da lažu s dve godine, a kroz eksperiment je dokazano da su deca koja su lagala pokazala bolje rezultate na testu teorije uma i izvršne funkcije od onih koji nisu lagali. Čak i sa 16 godina, deca koja su bolji lažovi su nadmašili loše lažove u testovima.

Pogledajte video:

*Zapratite našu novu Fejsbuk stranicu >>> https://www.facebook.com/natgeo.rs/



bonus video
ostavite komentar
Inicijalizacija u toku...
U prodaji je julsko izdanje časopisa National Geographic Srbija.