Palačinke, okvirno 3300. godina p.n.e.
Palačinke, okvirno 3300. godina p.n.e. Palačinke, okvirno 3300. godina p.n.e.

   Povratak na članak

Palačinke, okvirno 3300. godina p.n.e.

Širom sveta palačinke važe za jedan od najčešćih i najlepših doručaka. Služe se sa voćem, čokoladom, raznim slatkim sirupovima i prelivima. Palačinkama se naziva sve što izgleda kao ravna, relativno tanka tekstura od brašna, koja se sprema u tiganju ili na odgovarajućoj ploči/plehu. U zavisnosti od mesta sa kog potiču varira i debljina testa - u Francuskoj, Južnoj Africi, Belgiji i mnogim drugim zemljama palačinke su izuzetno tanke, prave se od banana i sličnog voća, pa čak i od fermentisanog pirinča. Proučavanjem najstarije mumije na prostoru čitave Evrope, Ozija - Ledenog čoveka (koji je živeo okvirno oko 3300. godine pre nove ere), otkriveno je mnogo toga o ishrani Neolitskog doba. Na 7. Svetskom kongresu istraživača mumija, naučnici su usaglasili rezultate o Ozijevom poslednjem obroku - između tragova mesa od jelena i alpske koze našli su se i tragovi pšeničnih palačinki. Palačinke su voleli i stanovnici antičke Grčke koji su ih još nazivali „tagenias” ili „teganites”, od reči tagenon, što u prevodu znači „tiganj za prženje”. Stari Grci su palačinke pravili na glinenim pločama postavljenim iznad vatre. Zapisi grčkih pesnika iz 5. veka pre nove ere navode da su pri pravljenju palačinki koristili maslinovo ulje i brašno, a da su ih servirali uz mleko i med. Kao i u savremenom dobu, često su ih jeli za doručak. Filozof iz 3. veka Atineus, u svojoj knjizi „Deipnosophistae” pisao je o sličnoj hrani, koja se pravila od brašna, sa dodacima susama, sira ili samo meda. Stari Rimljani su slične kreacije nazivali alia dulcia (u prevodu sa latinskog „drugi slatkiši”). Detaljan recept koji podrazumeva mešavinu jaja, brašna i mleka potiče iz rimskih kuvara iz 4. veka. Reč palačinka prvi put se u Engleskoj upotrebila u 15. veku. Foto: Shutterstock

Toggle info

   Povratak na članak

Palačinke, okvirno 3300. godina p.n.e.

Širom sveta palačinke važe za jedan od najčešćih i najlepših doručaka. Služe se sa voćem, čokoladom, raznim slatkim sirupovima i prelivima. Palačinkama se naziva sve što izgleda kao ravna, relativno tanka tekstura od brašna, koja se sprema u tiganju ili na odgovarajućoj ploči/plehu. U zavisnosti od mesta sa kog potiču varira i debljina testa - u Francuskoj, Južnoj Africi, Belgiji i mnogim drugim zemljama palačinke su izuzetno tanke, prave se od banana i sličnog voća, pa čak i od fermentisanog pirinča. Proučavanjem najstarije mumije na prostoru čitave Evrope, Ozija - Ledenog čoveka (koji je živeo okvirno oko 3300. godine pre nove ere), otkriveno je mnogo toga o ishrani Neolitskog doba. Na 7. Svetskom kongresu istraživača mumija, naučnici su usaglasili rezultate o Ozijevom poslednjem obroku - između tragova mesa od jelena i alpske koze našli su se i tragovi pšeničnih palačinki. Palačinke su voleli i stanovnici antičke Grčke koji su ih još nazivali „tagenias” ili „teganites”, od reči tagenon, što u prevodu znači „tiganj za prženje”. Stari Grci su palačinke pravili na glinenim pločama postavljenim iznad vatre. Zapisi grčkih pesnika iz 5. veka pre nove ere navode da su pri pravljenju palačinki koristili maslinovo ulje i brašno, a da su ih servirali uz mleko i med. Kao i u savremenom dobu, često su ih jeli za doručak. Filozof iz 3. veka Atineus, u svojoj knjizi „Deipnosophistae” pisao je o sličnoj hrani, koja se pravila od brašna, sa dodacima susama, sira ili samo meda. Stari Rimljani su slične kreacije nazivali alia dulcia (u prevodu sa latinskog „drugi slatkiši”). Detaljan recept koji podrazumeva mešavinu jaja, brašna i mleka potiče iz rimskih kuvara iz 4. veka. Reč palačinka prvi put se u Engleskoj upotrebila u 15. veku. Foto: Shutterstock

ostavite komentar