Oranje volovima
Oranje volovima Oranje volovima

   Povratak na članak

Oranje volovima

„Rajko Šiđanski, sa somborskog salaša Žarkovca, u pratnji gajdaša Petra Abadžina iz Sivca, ore sa četiri vola na somborskom hipodromu 1972. godine. Nekada su (do početka XX veka) somborski salašari i paori orali isključivo volovima. Dok su koristili drvene plugove (tzv. pemce), za oranje je u jaram prezano po šest ili osam volova (kako ne bi volovima nažuljao vrat, jaram je pravljen od mekšeg drveta – oraha, lipe, jasena ili vrbe). Kasnije, kada su počeli da se koriste gvozdeni plugovi, prezalo se u jaram po četiri vola (prema podatku iz 1872. godine na somborskim salašima bila su 952 drvena i samo 103 gvozdena pluga). Volovi su za somborske paore bili isto što i dukati (dragoceniji i od konja), a jedan arhivski podatak iz 1747. beleži da su Somborci te godine imali čak 2.404 vola. Prilikom prezanja volova gledalo se da budu slične veličine i snage, kako bi složno mogli da vuku kola ili plug. Snaga volova bila je velika i ravnomerna, pa su i najteže poslove radili lagano ali pouzdano. U plug su uprezani tako da su napred bili oni malo slabiji, u sredini volovi učeni za vuču, a pred plugom najsnažniji, koji su držali pravac krajevima. Za oranje jednog jutra zemlje volovima bilo je potrebno od 10 do 12 časova mukotrpnog rada. Najraširenija pasmina (više od 80% svih grla) bila je podolsko goveče – grubo i snažno marvinče, mirnog temperamenta i velikih radnih sposobnosti, visine do 160 cm, a težine i do 900 kg, čvrstih kostiju i zglobova, jakih mišića, širokih oštrih rogova i sivkastobele dlake (ova pasmina, visoke plodnosti, nazivana je i madžarka).“ – Milan Stepanović

Toggle info

   Povratak na članak

Oranje volovima

„Rajko Šiđanski, sa somborskog salaša Žarkovca, u pratnji gajdaša Petra Abadžina iz Sivca, ore sa četiri vola na somborskom hipodromu 1972. godine. Nekada su (do početka XX veka) somborski salašari i paori orali isključivo volovima. Dok su koristili drvene plugove (tzv. pemce), za oranje je u jaram prezano po šest ili osam volova (kako ne bi volovima nažuljao vrat, jaram je pravljen od mekšeg drveta – oraha, lipe, jasena ili vrbe). Kasnije, kada su počeli da se koriste gvozdeni plugovi, prezalo se u jaram po četiri vola (prema podatku iz 1872. godine na somborskim salašima bila su 952 drvena i samo 103 gvozdena pluga). Volovi su za somborske paore bili isto što i dukati (dragoceniji i od konja), a jedan arhivski podatak iz 1747. beleži da su Somborci te godine imali čak 2.404 vola. Prilikom prezanja volova gledalo se da budu slične veličine i snage, kako bi složno mogli da vuku kola ili plug. Snaga volova bila je velika i ravnomerna, pa su i najteže poslove radili lagano ali pouzdano. U plug su uprezani tako da su napred bili oni malo slabiji, u sredini volovi učeni za vuču, a pred plugom najsnažniji, koji su držali pravac krajevima. Za oranje jednog jutra zemlje volovima bilo je potrebno od 10 do 12 časova mukotrpnog rada. Najraširenija pasmina (više od 80% svih grla) bila je podolsko goveče – grubo i snažno marvinče, mirnog temperamenta i velikih radnih sposobnosti, visine do 160 cm, a težine i do 900 kg, čvrstih kostiju i zglobova, jakih mišića, širokih oštrih rogova i sivkastobele dlake (ova pasmina, visoke plodnosti, nazivana je i madžarka).“ – Milan Stepanović

ostavite komentar